Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници.
Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама Аустроугарске), прошао кроз Школе ликовних уметности у Кракову и приватну Академију уметности у Паризу, где га је непоновљиви Огист Роден узео за ђака. Године 1921. Михајло Парашчук је стигао у Бугарску као представник Међународног црвеног крста.
Код нас је вајар моделовао ликове Пеја Јаворова, Гоце Делчева, Стефана Караџе, направио барељефе Христа Ботева и Алека Константинова. Израдио је украсне мотиве са лавовима, сат са зодијачким знаковима, стубове и капителе Народне банке, орнаментисане оквире главних врата Палате правде, орнаменталне картуше изнад улаза у Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, а његово дело је и архитектонско обликовање многих амблематичних грађевина.
Више о животу Михајла Парашчука у нашој земљи и његовом доприносу прочитајте ОВДЕ.
Фотографије: Дијана Цанкова, Амбасада Украјине у Бугарској
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..