Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала Натали Петрова. Ове године, уз традиционално учешће филмова из Италије, Пољске, Аустрије, Француске, Немачке, САД, Велике Британије и других земаља, први пут ће бити приказани наслови из Таџикистана и Јужне Кореје.
Међународни фестивал планинарског и авантуристичког филма, који се традиционално одржава у нашем скијашком центру Банско, почиње 20. новембра. Бугарску публику очекују сусрети са светски познатим авантуристима, међу којима је и пољски ски-алпиниста Анджеј Баргиел, који је своје име уписао у историју успешним успоном и спуштањем на скијама са сва четири врха планинског ланца Каракорум, виша од 8.000 метара (Пакистан). Гост фестивала биће и аустријска легенда екстремног пењања Беат Камерландер, као и представници из Италије – авантуриста Алекс Белини и пењач и планински водич Петер Мозер. Двоструки добитник „Златног цепина“ Андреј Стремфељ ће 22. новембра испричати о својој вртоглавој каријери у алпинизму.
Кулминација Фестивала биће 23. новембра, када ће се одржати презентација Николаја Петкова и церемонија уручивања награда најбољим филмским остварењима.
„Банско филм фест“ траје до 24. новембра, а улаз за пројекције и презентације је бесплатан.
Фотографије: banskofilmfest.com
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..