Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке фиоке,пружа прилику да, макар на тренутак, погледа уназад, преиспита своју повезаност са прецима и открије дубљи смисао свог постојања.
У том духу, документарни филм "За љубав – DAMORE", италијанског режисера Николе Замбелија и бугарске песникиња и књижевнице Марије Македонске, пружа далеко више од личне приче о односу оца и ћерке, истражујући универзалну тему – везу човека са његовим коренима. Кроз нарацију, аутори оживљавају један од многобројних бугарских ритуала – молитву за кишу, која се одвајкада изговарала како би летње суше поштеделе летину. Овај обред у различитим деловима Бугарске носи разна имена попут "Герман" или "пеперуда":
"Веровање је да је Герман био стварна особа која је преминула, а жене које верују у ову традицију морају направити лутку која симболизује његов лик како би га оплакале. Овај ритуал се увек обавља крај реке, јер се надају да ће тако призвати кишу и повратити плодност природе, која је нестала након његове смрти", објашњава Марија.
Филм, међутим, нуди и симболичку дубину која превазилази очигледно:
"Покушали смо да испричамо причу о духовној храни коју овај обред доноси. Желели смо да прикажемо младост која нам се на трен враћа кроз лик девојке која долази из шуме, а пет жена из једног балканског села брине о њој као да брину о својој младости. У тренутку када она одлази назад у шуму, сведоци смо оног вечног круга живота – детињства, младости и старости", каже у интервјуу за Радио Бугарску Марија Македонска. По њеним речима, још један важан мотив филма је ритуално повезивање са другим људима. "Желели смо да покажемо како су сви животне етапе кроз које човек пролази повезане са односима које градимо са другима. Неке од жена су нам испричале за ритуал у коме се стол прекривен одећом подиже ка небу, али га нисмо користили с обзиром на то да је био погребни. Уместо тога, одлучили смо се за свадбену одећу, која симболизује једну од најважнијих фаза у животу."
Бугарски обичаји и ритуали оставили су снажан утисак и на италијанског режисера Николу Замбелија. Први пут је посетио Бугарску пре 20 година, али га је лепота традиције и дубока историја народа више пута враћала, како на краће тако и на дуже периоде. Његова посвећеност довела га је до учешћа у бројним филмским пројектима, укључујући и онај који га је задржао чак два месеца у Пернику. Ту је настао и његов документарни филм који истражује промене у животу града након историјске 1989. године. Замбели је посебну инспирацију пронашао у иницијативи „Резиденција Баба“, пројекту који повезује младе људе са старијим генерацијама из руралних подручја Бугарске, који га је и спојио са Маријом. Овај програм, осим што оживљава села и њихове заједнице, пружа младима прилику да из прве руке упознају начин живота, обичаје и менталитет својих домаћина. У селу Паволче, на северозападу земље, Замбели је наишaо на заборављене ритуале које савремени начин живота полако потискује. „На врло симпатичном бугарском језику“ како су приметили домаћини, Замбели је поделио своје искуство и утиске о тим дубоко укорењеним обичајима:
"Пројекат „Резиденција Баба“ омогућио ми је да се поново вратим у овај крај и наставим истраживање села у северној Бугарској и њихових ритуала који полако изумиру. Уз истраживање обичаја, наш циљ је био не само да снимамо људе који нам откривају тајне старих традиција, већ и да заједно са њима створимо нешто што ће им остати као трајна успомена. Овде смо записивали њихове приче и песме које певају, али смо такође писали стихове или молитве које ће им остати као сећање. Уметност, по мом мишљењу, има дубоку повезаност с молитвом. Верујем да свака записана прича има моћ да промени нешто у свету око нас."
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: ОКО - International Ethnographic Film Festival, Кристина Митева, Facebook /Nicola Zambelli I Filmmaker, Резиденција Баба
Први музички фестивал у Бугарској покренут је већ далеке 1926. г. у Варни. Пре скоро сто година, одмах по званичном отварању Морских бања – првог СПА центра у Варни, чувени композитори попут Добрија Христова и Панча Владигерова су уз подршку јавности..
У Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији вечерас ће се играти представа Народног позоришта Ниш „Дон Жуан“ бугарског редитеља Васила Василева, јављају из платформе „Светско позориште у Софији“. Рдитељ нуди провокативно тумачење класичне драме,..
Током најдужег викенда у години – 20-22. јун, у Софији ће се одржати фестивал „Лето у КвАРТалу“, који ће улицу „Тријадица“ претворити у пешачку зону и сцену на отвореном, преноси БТА. „Срце старе Софије постаће позорница музике, плеса, културе,..
Током најдужег викенда у години – 20-22. јун, у Софији ће се одржати фестивал „Лето у КвАРТалу“, који ће улицу „Тријадица“ претворити у пешачку зону и..
У Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији вечерас ће се играти представа Народног позоришта Ниш „Дон Жуан“ бугарског редитеља Васила Василева, јављају..
Први музички фестивал у Бугарској покренут је већ далеке 1926. г. у Варни. Пре скоро сто година, одмах по званичном отварању Морских бања – првог СПА..