Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио јавно. Његове речи су задивљујуће деловале на људе. Својим добрим делима и својим примером, Свети Николај је непросвећене окренуо Богу и у њиховим срцима учврстио веру у Њега као Спаситеља. Тајно је помагао и чинио многа чуда, придржавајаући се поруке: „А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја. Тако да буде милостиња твоја тајна“ (Матеј, 6:3-4).

• Свети Николај Чудотворац – правило вере и прототип Божић Бате

По речима оца Василија Сарјана, предстојатеља софијског храма Светог Преображења Господњег, милосрђе је увек било исконска суштина коју Бог очекује од нас. „И у далекој прошлости пре Христа оно је било познат део живота људи“, истакао је отац Василиј у интервјуу Радио Бугарској.

„Наравно, времена су била веома сурова, веома критична и погубна за човечанство, али ми смо Божија творевина и у нашој природи и души је да будемо милосрдни. Није случајно што Господ каже: „Будите милосрдни, као што је милосрдан и Отац Ваш небески“. Ми смо творевина Божија, дакле – пошто је Бог љубав и ми смо љубав. Чим је Бог милосрдан и ми у себи носимо милосрђе. Али, нажалост, због животних околности, ово милосрђе не показујемо у људским односима, јер оно захтева изузетне врлине – захтева веру, љубав, пуну посвећеност. Захтева дати предност другоме. То су многе, многе врлине које, нажалост, у савременом свету тешко могу бити сабране у једном човеку“.

Када је свест обузета свакодневицом, човек тешко да може да заборави на сопствене бриге. Зато се и често дешава да милосрђе покажемо само за време кампања око великих хришћанских празника, можда да бисмо очистили своју савест. И недостаје оно безрезервно осећање милосрђа које се тражи од нас хришћана, наводи отац Василиј и наставља:

„Човек може да буде милосрдан према некој блиској особи, познанику, комшији, пријатељу. Ово се много чешће сусреће него глобално милосрђе, на људском нивоу, на традиционалном нивоу, на нивоу нација. Видимо да чак и да постоји, оно је опет везано за неку кампању или је из користољубивих побуда. На први поглед видимо да је оно што се ради добро, али се касније открива да није било несебично. И тако је у целом свету, јер не може да неки људи у свету пате, да за једне има, а за друге нема – или има за све, или нема ни за кога. Зато је милосрђе веома тешко питање, посебно у савременом свету, иако би требало да данас буде још лакше. У савременом свету свако може да покаже своје милосрђе и да помогне људима чак и на другом крају света. Са само једним кликом миша, можете донирати новац, пружити подршку или било шта друго људима који вас чак и не познају. Али видимо да се то веома ретко дешава и захтева много напора“.

Према речима оца Василија, васпитавање деце у духу милосрђа могуће је и кроз пример родитеља. „Васпитање је важно за изградњу врлина, а то почиње од првог дана породице, од љубави, од породичног разумевања“, наглашава свештеник и додаје: „Долазе времена када ћемо све више морати да се уздамо у Божију милост. Мораћемо све више да се ослањамо на Бога. Гледајући како и свет абдицира од вредности, не преостаје нам ништа друго него да молимо Бога да нас просветли.“

Прочитајте још:

• Светац са златним крилима – Никољдан у народном календару

• „Свети Никола коња кује“: Никољдан у народним песмама и легендама

• Почетком децембра славимо три празника – почињу децембарски празнични ритуали

• Славимо Никољдан – један од најомиљенијих хришћанских зимских празника у Бугарској

Фотографије: БТА, БГНЕС, Недељна школа при храму Светог Николаја Чудотворца у Смољану/Фејсбук, архива

Превела: Албена Џерманова