Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је остварила и рекордне резултате у туристичкој бранши. Министарство туризма прогласило је 2024. годину „историјском“ за овај сектор. Ипак, остаје питање – да ли је овај оптимизам оправдан и колико су перспективе за будућност заиста јасне?
У првих девет месеци 2024. године, Бугарска је дочекала 10,7 милиона страних туриста, показују подаци Националног завода за статистику. Од тог броја, 7,5 милиона гостију боравило је у категорисаним смештајним објектима, што је раст од 3,9% у односу на прошлу годину и 9,4% више него 2019, године пре пандемије. Приходи од ноћења за исти период порасли су за 15,4% у односу на 2023. годину.
Министарство туризма очекује да до краја децембра број туриста достигне рекордних 13 милиона, уз приходе од 14 милијарди лева. Међутим, експерти упозоравају да успех не сме да доведе до стагнације. Константин Занков из Института за анализе и процене у туризму анализира шта је допринело овом расту и зашто је важно наставити са улагањем у туристички сектор:
„Бугарски туризам ове године бележи рекордан раст, иако је протекли период био обележен великим изазовима – од пандемије ковида и кризе у Украјини до глобалне финансијске нестабилности. Међутим, овај успех не треба да буде повод за самозадовољство, јер је резултат споја више фактора. Поред бољих маркетиншких стратегија и промотивних активности, на раст прихода утицали су већи број летова ка Бугарској и пораст цена услуга у односу на претходне године, укључујући и 2019. годину као референтну тачку. Генерално повећање цена у туристичком сектору, као и већи број новоотворених хотела у туристичким центрима и градовима, допринели су позитивним финансијским резултатима.
Ипак, просечна годишња попуњеност хотела у земљи и даље је на ниском нивоу. Потребно је радити на томе да хотели током целе године буду отворени за госте, било да су у питању објекти у скијашким центрима или морским одмаралиштима. Стручњаци наглашавају да је неопходно решити проблеме са недостатком радне снаге и усредсредити се на развој висококвалитетног и конкурентног туристичког производа. Само тако ће идеја о туризму у сва четири годишња доба постати реалност, а не само план који се спомиње у дискусијама.“
Иако многи сектори у Бугарској стоје у месту или бележе пад, туристичка бранша, иако полако и несигурно, ипак иде напред.
„Не можемо рећи да је све лако“, истиче Константин Занков. „Политичка нестабилност, промене ПДВ-а у сектору, проблеми са радном снагом и нормативним оквиром – све су то значајни изазови. Међутим, уместо да се жалимо, треба да будемо позитивни и признамо да је туристичка индустрија адаптивна и да улаже велики труд. Турситички делатници настоје да буду проактивни, користећи дигиталну трансформацију како би се приближили својим клијентима, тражећи их на интернету, уместо да чекају да министарства или локалне власти ураде свој део посла. Туристички бизнис је показао да може да се прилагоди, али још увек има доста простора за напредак. Такође, значајан фактор је и чињеница да људи након пандемије желе више да путују, што је дало нови импулс туристичком сектору у Бугарској“, рекао је у закључку Константин Занков.
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Министарство туризма, bulgariatravel.org, freesofiatour.com
Када кажете североисточна Бугарска, обично мислите на плодне житнице и бескрајне равнице. Међутим, мало ко зна да се овај крај земље може похвалити одличним виноградима који се простиру на стотинама хектара. Овде је вино много више од пића – то је део..
Рибарски брод „Чавдар“, изграђен 1964. г, потопљен је у мору у близини црноморског градића Созопола на дубину од 30 м. Акцију потапања старог брода, која је потрајала око сат времена, иницирали су писац Михаил Заимов и његови истомишљеници. Главна идеја..
Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву – Марица, Искар и Места. На њеној територији налази се преко 120 природних језера, од којих већина..
Када кажете североисточна Бугарска, обично мислите на плодне житнице и бескрајне равнице. Међутим, мало ко зна да се овај крај земље може похвалити..