Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене односе са суседним државама чланицама ЕУ – Румунијом и Грчком. Шта је обележило билатералне односе Бугарске са суседима који се налазе ван граница Европске уније – Турском, Србијом и Северном Македонијом? Радио Бугарска издваја најзначајније тренутке у 2024. години:

Бугарска и Турска – Посета турског министра спољних послова Софији показала је да Анкара прати процесе у ДПС-у и поставила темеље за споразуме о деминирању Црног мора и заједничком air policing-у

Према речима Мехмеда Јумера, уредника сајтова obzornews.bg и bakis.bg, бугарско-турске односе било би лакше резимирати тек 2025, када ће се обележити стогодишњица потписивања Анкарског уговора*. Међутим, посета министра Фидана Бугарској почетком године, на позив његове колегинице Марије Габријел, остаје кључни догађај у 2024. години:

"Турски министар спољних послова претходно је био на функцији шефа обавештајне службе. Зашто је ово битно? На првом месту, јер је то чињеница, а као друго – његова прва посета након именовања укључивала је састанак са лидером ДПС-а у оставци, Мустафом Карадајијем у турској амбасади**. Многи се питају да ли је овај сусрет био јасна порука Бугарској. У земљи која је наследница некадашње империје, дипломатски потези, манири и трикови добро су познати. Тешко је помислити да господин Фидан није савладао основе дипломатије. Очигледно је да је овај поступак био симболичан гест", рекао је посматрач, подсетивши да је други значајан тренутак у билатералним односима током 2024. године споразум о уклањању мина из Црног мора који је у Анкари потписан између Румуније, Турске и Бугарске. Овај договор је, како се наводи, претходно испланиран почетком 2024. године током састанака у Софији.

"Током посете турског министра спољних послова Хакана Фидана почетком ове године, значајан корак у јачању партнерских односа био је и меморандум који је бугарски министар одбране Тодор Тагарев касније потписао у Анкари. Реч је о меморандуму о air policing-у, такозваној трансграничној заштити ваздушног простора.

Тада су се у медијима појавиле различите интерпретације, попут: ‘Да ли ће Турска чувати наше небо?‘ По мом мишљењу, најисправнији наслов у том контексту био би да је небо Бугарске и Турске истовремено и небо НАТО-а, јер смо савезници у овој војној алијанси. Много се писало о томе одакле се координише овај надзор, који су командни центри укључени и како се све то организује, али то није суштина." Оно што је важно, како истиче Мехмед Јумер, јесте да су током састанка министра Фидана и тадашње бугарске министарке спољних послова Марије Габријел постављени темељи за овај меморандум у духу билатералног партнерства.

Бугарска и Србија – спровођење супротстављених транспортних геополитика у Северној Македонији

"Предложио бих да одустанемо од анализе званичних контаката, догађаја, прослава или спорова и да се фокусирамо на оно што се крије иза кулиса", прокоментарисао је за Радио Бугарску др Бисер Банчев са Института за балканистику Бугарске академије наука.

"За мене, најзначајнији догађај или процес у 2024. години био је успех српске државе у блокирању изградње Коридора 8. Формално, могло би се рећи да је Коридор 8*** питање које се тиче односа између Бугарске, Македоније и Албаније. Наравно, али постоји дирекна повезаност са Србијом, која се огледа у томе што се Коридор 8 у српској политици посматра као директни конкурент Коридору 10****. Ово није само моја претпоставка, већ је то више пута изјавио и македонски министар саобраћаја. Међутим, важније је да је исто рекао и српски министар грађевинарства, Горан Весић, који је као своју највећу заслугу за ову годину навео блокирање бугарских покушаја да убрзају радове на Коридору 8", објашњава Банчев.

Истраживач са Института за балканистику истиче као иронију судбине чињеницу да је управо Горан Весић ухапшен. Његово хапшење повезано је са великим корупционашким скандалом, након трагедије на железничкој станици у Новом Саду, где је урушавање надстрешнице изазвало смрт 15 људи. "Овај догађај илуструје комплексност и позадинске интересе у геополитичким и инфраструктурним односима на Балкану", закључује Банчев.

Бугарска и Северна Македонија: Да ли је 2024. разоткрила српски утицај у македонском питању?

Година која је на измаку донела је многе изазове у односима између Бугарске и Северне Македоније. Како је за Радио Бугарску рекао Љупчо Нешков, новинар и власник агенције БГНЕС, 2024. је разоткрила суштину српског модела македонизма.

"Свакодневно смо сведоци агресивне и грубе реторике према Бугарској, каква је виђана у периоду између два светска рата, од 1919. до 1941. године, када Македонија није постојала као засебна територија, већ је била Јужна Бановина. Тадашња политика имала је за циљ прогон Бугара и подстицање мржње према Бугарској. Сада смо сведоци нове фазе тог истог модела. Разлика је у томе што је савремени македонизам постао потпуно интегрисан у концепт 'Српског света', који је некада био познат као 'Велика Србија'," објашњава Нешков, додајући да су у 2024. политички односи између Скопља и Београда прерасли у отворени савез. "Пример за то је недавна изјава премијера Христијана Мицкоског, који је бранио интересе Србије од бугарског вета приликом отварања кластера 3 у приступним преговорима са ЕУ. Ово више није питање подаништва, већ потпуног стапања политике Северне Македоније са циљевима Београда." 

Иако је тешко давати дугорочне прогнозе у политички турбулентном региону, поставља се питање да ли ће 2025. донети значајан корак напред – укључивање Бугара у Устав Северне Македоније, што је кључан услов за наставак европског пута ове земље.

"Ако Северна Македонија једног дана заиста постане независна, то неће бити то није најтежи, најкомпликованији и најстрашнији проблем с којим ће се суочити. Али, оставимо по страни питање Бугара – ова држава се суочава са дубоким институционалним проблемима и потпуним недостатком поштовања закона", упозорава аналитичар Љупчо Нешков.

Он подсећа да је Северна Македонија постала позната по скандалозним случајевима бекства политичара. "Сетимо се Николе Груевског, бившег премијера који је уточиште нашао у Мађарској. Сада имамо нови случај – бивши вицепремијер Артан Груби, који је годинама важио за кључну фигуру у владама Зорана Заева и Димитра Ковачевског, недавно је дипломатским возилом побегао на Косово", наводи Нешков.

"Сви смо сведоци једне „окупиране државе“ која служи као инструмент за спровођење туђих геополитичких и антиевропских пројеката", закључује Нешков.

-----

*Анкарски уговор је споразум о пријатељству и сарадњи између Бугарске и Турске, потписан 1925. године у Анкари, која се тада звала Ангора. Деценијама је представљао основу стабилних билатералних односа између Бугарске и Републике Турске, коју је 1923. године основао Мустафа Кемал Ататурк.

** У амбасади Турске у Софији, пре почетка своје званичне посете, Хакан Фидан је имао одвојене састанке са лидером ДПС-а у оставци Мустафом Карадајијем, Дељаном Пеевским и Џевдетом Чакаровим, како би се лично информисао о процесима и све израженијем расколу у овој странци.

*** Паневропски транспортни Коридор 8 један је од десет паневропских транспортних коридора и повезује Јадранско са Црним морем преко Албаније, Северне Македоније и Бугарске. Заједно са коридорима 4, 7 и 9, спада у четири коридора која пролазе преко територије Бугарске.

**** Паневропски транспортни Коридор 10 утврђен је 1997. године у Хелсинкију, на Конференцији министара саобраћаја Европе. Ова мултимодална транспортна рута пружа се од северозапада ка југоистоку, повезујући Аустрију, Словенију, Хрватску, Србију, Северну Македонију и Мађарску са Грчком и Бугарском. Коридор обухвата око 2.528 км железничких пруга, 2.300 км ауто-путева, 12 аеродрома и 4 морске и речне луке.

Фотографије: БГНЕС, АП/БТА, БНР, mfa.bg