Европска унија након пада режима Башара ал-Асада и даље на ситуацију у Сирији гледа с опрезним оптимизмом. Већина европских политичара и даље има резерве према групама као што је "Хајат Тахрир ал-Шам" и њеном лидеру Ахмеду Хусеину аш-Шари, због њихових веза са "Ал Каидом" и "Исламском државом".

Предострожност је и даље доминантан став међу европским лидерима, ако је судити по изјавама значајних европских политичара. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже:

"Пад Асадовог режима даје нове наде сиријском народу, али те наде су праћене ризицима. Ситуација остаје изузетно несигурна, те пажљиво пратимо развој догађаја. Сиријски народ заслужује мирну транзицију – која ће очувати територијални интегритет и суверенитет земље, подржати државне институције и одражавати тежње сиријског народа,у свим његовим разноликим аспектима. То подразумева поштовање националног јединства и заштиту мањина."

Европски либерали изражавају забринутост због даљих акција Турске, која је играла кључну улогу у догађајима у Сирији. Европосланица из групе „Обновимо Европу” Натали Лоазо упозорава:

"Нова Сирија је настајала пред нашим очима. Нада се меша са несигурношћу, након што су исламски побуњеници заузели Дамаск, што је створило оправдане страхове међу хришћанским становништвом. Сва малациства у земљи морају да пронађу своје место у будућој Сирији. Турска је, међутим, присвојила право да бомбардује Курде, што угрожава заједничку борбу против 'Исламске државе'. Борба против тероризма мора бити настављена."

Ова ситуација се компликује присуством руских војних база у Сирији, што изазива забринутост међу земљама Европске уније. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, Каја Калас, након последњег састанка Савета за спољне послове, истакла је:

"Многи министри спољних послова изразили су став да ново руководство Сирије мора да се ослободи руског утицаја. Руске базе не служе само за активности у Сирији, већ и за операције у Африци и на југоисточним границама Европе, што представља озбиљну претњу за безбедност Европе."

Већина европских представника показала је умерен оптимизам када је у питању будућност Сирије. Кели Петило из Европског савета за спољну политику истиче да је ситуација далеко од извесне, те да је важно имати реалан приступ.

"Тешко је рећи у ком правцу ће се кренути Сирија. Сви се надамо да ће процес који предстоји бити вођен под окриљем Уједињених нација, да ће укључити све стране и омогућити безбедну политичку транзицију. Поред тога, питање одговорности за ужасне злочине који су се десили у Сирији мора бити део тог процеса. Без тога, поверење у будућност биће тешко изградити, а поверење је кључно за људе који су годинама пролазили кроз незамисливе патње", каже Петило.

Једна од кључних тема је и економски опоравак, који представља основ за стабилнији живот у Сирији. "Сваком Сиријцу је економски опоравак једнако важан као и политичка стабилност. Без тога, напредак ће остати само на папиру", додаје Петило.

Међутим, нада постоји. Позитивни сигнали долазе од "Хајат Тахрир ал Шама", чији лидер Ахмед Хусеин аш-Шара шаље поруке умерености. Према речима стручњака, његова реторика је у великој мери мотивисана настојањем да привуче стране инвестиције, свестан да ће без брзог економског опоравка тај имиџ пасти у воду.

"Сирији је потребно да постане земља у којој се може живети. Пред њима је дуг и тежак пут, али умерени оптимизам, ма како опрезан, заснива се на новим порукама које уливају наду", закључује Петило.

Поменули сте групу и њеног лидера. Може ли се заиста имати поверење у некадашње припаднике „Ал Каиде“ и „Исламске државе“?

"Не верујем да тренутно постоји основа за поверење, јер их још нисмо видели на власти. Могу покушати да нам покажу да су другачији, а први корак би био да власт не буде централизована. Требало би да покажу да не желе да владају сами, већ да укључе различите политичке снаге и привуку потенцијалне стране инвеститоре. У овом тренутку, Сирији је преко потребан економски опоравак, али и експерти који би могли саветовати о промени устава, попут правника. Сирија има мноштво таквих људи – како унутар земље, тако и у дијаспори. Ако желе да стекну поверење, морали би да покажу да могу укључити различите људе у тај процес. С друге стране, био би веома лош знак ако покажу намеру да сами владају у земљи у којој нема владавине права."

Да, али поруке које долазе од групе и њеног лидера су контрадикторне. Чули смо, на пример, да се женама забрањује да буду судије...

"Управо тако, добијамо мешовите сигнале. С једне стране, чујемо информације о поновном отварању школа, али са друге стране долазе вести о ограничавању права жена. Искрено речено, женама у Сирији сигурно неће бити лако у будућности. Ипак, ово је прелазни период. Потребно је одређено време, а можда ће доћи тренутак када ће се ова тема отворити за озбиљан дијалог. У овом тренутку, приоритет би требало да буде обезбеђење сигурности, затим ће доћи време за економске реформе. Али сматрам да је важно поставити исправне смернице од самог почетка. Видимо да многи европски политичари посећују Сирију, и верујем да би разговори које воде са тренутним властима требало да буду од кључног значаја. У овом тренутку, порука је јасна – како од Каје Калас, тако и од других – и она мора бити јасно дефинисана од самог почетка."

Управо је Калас прва увела термин „опрезни оптимизам“ у контексту Сирије...

"Да, у праву сте. Њихов став је дефинитивно опрезан, а у оквиру те опрезности покушавају да успоставе одређене контакте, испитају терен и процене да ли се може веровати у то да ће садашња влада осигурати постепен прелазни период у Сирији. Сматрам да је приступ Европске уније до сада био исправан – поновно отварање амбасада у Дамаску и слање њихових отправника послова представља добар сигнал. Очекује се да ће се број ових иницијатива повећати – Французи су већ показали интересовање, тренутно се у Дамаску налази немачки представник, а Велика Британија и Сједињене Америчке Државе такође разматрају сличан корак. Сведоци смо већег броја контаката и отварања, што је охрабрујуће. Иако је потребан известан степен опреза, овај тренд треба поздравити и проширити. Што се тиче даљих корака Европске уније, неопходно је да истовремено задржи разборитост и повећа ангажман у Сирији. Иако режим поставља бројне препреке које су резултирале санкцијама, његов пад би неизбежно отворио економски фронт. С друге стране, не треба у потпуности веровати организацији „Хајат Тахрир ал Шам“ и њеној влади, па је и ту потребан опрез. Ове две тенденције могу се паралелно развијати, а мало већа економска активност у оквиру тренутне ситуације могла би донети позитивне помаке."

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен посетила је Турску и одржала заједнички брифинг са председником Реџепом Тајипом Ердоганом. Иако овај сусрет наизглед указује на извесно приближавање, да ли би дубока неслагања, посебно по питању Курда, могла утицати на будуће билатералне односе?

"Односи између Европске уније и Турске су сложени. Турска се показала као кључни фактор у недавним догађајима на Блиском истоку, што је реалност коју Европа не може занемарити. Због тога је оправдано што ЕУ настоји да ојача сарадњу са Турском, јер ће тај однос бити пресудан за будућност Сирије. Ипак, питање Курда остаје изузетно осетљиво за Турску. ЕУ се придржава става УН-а, која осуђује нападе турских снага на Курде. Војне акције у региону нису добродошле док се настављају конфликти у Турској, што спречава постизање територијалног интегритета у оквиру Резолуције 2254 УН-а, која позива на прекид ватре и политичко решење сукоба у Сирији. С једне стране, Европска унија жели да ојача сарадњу са Турском како би помогла у враћању сиријских избеглица у њихову домовину. С друге стране, Турска ће настојати да балансира између приближавања Европи и заштите сопствених интереса, укључујући питање Курда у Сирији. Додатна компликација у овом односу је значајан утицај САД на овај регион. Долазак новог, непредвидивог америчког председника у јануару могао би додатно закомпликовати ситуацију. Ипак, Ердоган се диви Трампу, што отвара могућност сарадње два снажна лидера. Очекује се да ће Трамп наставити да штити америчке интересе на североистоку Сирије, борећи се против "Исламске државе" која је и даље присутна у региону, али могуће и ограничавајући Ердоганове акције у вези са Курдима."

Хоће ли Русија дефинитивно повући све своје базе из Сирије?

"Заиста сложено питање. Не знамо у којој мери Русија разговара о свом присуству са групом „Хајат Тахрир ал Шам“, нити да ли ће све њене базе остати у Сирији. Међутим, много реторике долази од стране европских министара који наводе да се неће ангажовати у Сирији док Русија не повуче све своје базе из земље. Постоје државе које категорично не желе руско присуство у Сирији, али то је само један од аспеката проблема. Сиријско питање треба посматрати у контексту ширих питања која укључују различите спољне актере. Свака страна настоји да ограничи међународно присуство колико је то могуће. Русија, на пример, може поставити питање: 'Како то да тражите да одемо, а истовремено Израел наставља са нападима на Сирију?' Русија ће сигурно искористити ову реторику, као што то често ради. Разговори о страним интервенцијама ће се наставити, што остаје проблем за Турску, Русију и Израел. Ипак, овај аспект ће више утицати на спољне актере, него што ће зауставити или успорити унутрашњи политички прелаз у Сирији."

Сматрате ли да ће се Иран повући из Сирије?

"Ово је веома тешко питање. Сама група „Хајат Тахрир ал Шам“ вероватно не би представљала препреку, јер, иако се формално представљају као инклузивна власт, историјски су добро упознати са иранским утицајем у Сирији. Постоје недоумице око тога како Иран процењује своју будућу улогу у Сирији, имајући у виду да су његови прокси актери значајно ослабљени. Штавише, „Хајат Тахрир ал Шам“ вероватно не би били наклоњени иранском присуству, јер би оно могло значити наставак режима Башара ел-Асада. То им не иде у прилог, пошто је потпуно некомпатибилно са њиховим карактером и религиозном припадношћу. Због тога не можемо очекивати значајно иранско присуство у Сирији. Ипак, Иран има стратешку потребу за Сиријом, кроз коју подржава своје интересе у региону. Међутим, делимично мора преиспитати тај приступ, а како ће се ствари развијати у будућности, остаје да видимо. За сада, слика ситуације у Сирији остаје прилично фрагментирана и непотпуна."

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ