Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што се финансира из државног буџета“, упозорили су из Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ).

„Да ли заиста желимо да немамо буџет?“, упитао је синдикални лидер Пламен Димитров.

„Чак и минимална плата неће бити загарантована без финансирања, што може довести до потпуног хаоса у држави. Не знам да ли ће неко моћи да преузме одговорност за тако нешто, поготово у ситуацији у којој је могуће да поново одемо на изборе. Ово треба да објасне они који тврде да буџет није потребан, али какву алтернативу они виде у том случају?“

Држава може функционисати и без усвојеног буџета, с тим да ће основна плаћања бити исплаћивана као и досад, а финансијска стабилност остати очувана. Међутим, они истичу да ће непостојање буџета створити ризик од непредвидивих економских околности. „Иако је мало вероватно да ће се десити негативан сценарио који предвиђају синдикати, протесте који су се појавили у различитим секторима покреће незадовољство због начина на који држава спроводи своју фискалну политику“, рекао је Адријан Николов, виши економиста у Институту за тржишну економију.

Управо због политичке кризе и нестабилности власти, стручњаци тешко могу говорити о економском просперитету и стабилности за наредну годину. „Поред тога, међународна ситуација остаје веома сложена, посебно са променом администрације у Белој кући, која би могла да доведе до покретања трговинских ратова са Кином и Европском унијом“, додао је Николов.

„Инвеститори који Бугарску посматрају као потенцијалну дестинацију за развој свог пословања углавном су у стању чекања. Разлог за ово је велики политички хаос који угрожава темеље бугарског економског модела. Политичка нестабилност у земљи, неизвесност у вези са приступањем еврозони и негативна економска динамика у земљама које су најважнији инвеститори у Бугарску, попут Немачке, Холандије и Француске, значајно успоравају привлачење нових и свежих инвестиција у земљу. Сви ови фактори указују на то да ће 2025. година за многе пословне субјекте бити година опстанка и велике неизвесности, а не стабилног економског развоја.“

Једна од ретких позитивних вести која је обележила ову годину је значајан пад инфлације, што је ублажило ценовни притисак на домаћинства и, с тим у вези, на послодавце да повећавају плате, упркос изазовима ниске продуктивности. Још једна веома важна вест за Бугарску стигла је крајем 2024. године – земља је постала пуноправна чланица шенгенске зоне. Иако су Бугарска и Румунија од марта 2024. године биле делимично примљене у Шенген, али само у ваздушном и поморском саобраћају, од 1. јануара 2025. године обе земље постале су пуноправне чланице. „Очекује се да ће пријем Бугарске у Шенген имати значајан економски ефекат, са повећањем прихода државе од око милијарду и по лева годишње“, изјавио је економиста Адријан Николов:

„То је резултат повећаног увоза и извоза, као и јачих економских односа са другим земљама Шенгена, са којима имамо копнену границу, а највише са Румунијом и Грчком. Уз то, приметан је и благи пораст инвестиција из земаља шенгенске зоне. Међутим, ту су и неки ситни, али значајни ефекти као што су додатни угљенични отисак камиона који су раније чекали на граници и повећана несигурност у раду транспортних компанија. Ови фактори, без сумње, имају позитиван утицај на бугарску економију и око овога нема никаквих недоумица. Због тога, Шенген представља једну од ретких тема без значајних негативних аспеката, осим можда сумње да ли бугарске граничне службе могу да се изборе са новим, већим обавезама као спољна граница шенгенске зоне. Ово отвара бројне и разнолике могућности за развој, али како ће се те могућности искористити зависи у великој мери од предузетничке иницијативе и способности људи из пограничних региона да се оријентишу према тим шансама.“

Фотографије: pixabay, БГНЕС, europa.eu