Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Saracta“ – музичко путовање у мистику прабугара

Фотографија: YouTube / Fa&MiMusic

Музички пројекат „Saracta“, што значи „Чувар“, враћа нас вековима уназад, у свет древне мистике и заборављених знања. Иза овог амбициозног подухвата стоје продуценти Fabrizio Parisi и The Editor, а њиховом изазову придружује се и легендарно име бугарске музике – Господин Господинов – Гепи, који се овим пројектом враћа на сцену након двадесетогодишње паузе.

Комбинација певања уз исон и неконвенционалног хаус ритма ствара снажан доживљај који оживљава древне космичке законе, недокучиве савременом човеку. Ова хипнотичка музичка фузија додатно је обогаћена звуцима гајди, на којима свира управо Гепи, који је, уз Фабриција Паризија и The Editor-а, један од аутора композиције.

„Saracta“ нас уводи у свет Прабугара, њиховог календара, мистике летњег и зимског солстиција, као и тајни равнодневица.


Видео спот који прати песму не само да употпуњује, већ и продубљује њену поруку. У средишту овог визуелног остварења налази се прабугарски календар – најстарији и најпрецизнији календар на свету. Главну улогу у споту тумачи Гепи, који се појављује као „Чувар“ – колобар, који креира и чува овај календар. Мистика прожима сваки детаљ, од сценографије до костима, које је осмислила изузетна Пламена Боева, костимографкиња која је занат усавршавала у чувеном римском филмском студију Cinecittà. Данас ствара искључиво за италијанску позоришну сцену, а овом пројекту посветила је месеце истраживањa како би оживела дух прабугарске културе.

„Израда колобарског костима трајала је око три месеца, од првих скица до коначне верзије. Највећи изазов било је истраживање, јер не постоје сачувани прецизни историјски извори о њиховом изгледу. Стога сам се ослонила на симболику прабугарске традиције како бих дочарала суштину тог времена“, објашњава Боева.

Одмеравање времена скривено је у мистичним гестовима Гепија, који руком обликује знаке зимског и летњег солстиција, као и пролећне и јесење равнодневице, док истовремено представља циклус од дванаест месеци.

Целокупна естетика „Saracta“- е превазилази музику и претвара се у мистичну причу о нашим древним и славним прецима.

Пројекат је реализован уз подршку Националног фонда за културу.


Уредила: Диљана Трачева

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: YouTube / Fa&MiMusic



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Албум „Где чуда станују?“ – порука бугарској деци широм света

Композитор дечјих песама Доно Цветков представиће свој нови албум насловљен „Где чуда станују?“ великим концертом који ће се одржати 15. априла у Централном војном клубу у Софији. Нови музички пројекат аутора неоспоривог хита „Хало, хало, сунце“,..

објављено 15.4.25. 10.35

"Мило моје" – поп авантура Савине

Убрзо након што је бенд Jazzboree награђен за најбољи деби на годишњој церемонији Топ 20 бугарских поп и рок песама БНР, певачица групе – Савина, представила је своју нову самосталну ауторску песму „Мило моје,“ која се појавила у тренутку када је..

објављено 14.4.25. 11.50

На Цвети – песме о цвећу

Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих у нашем фолклорном календару. Цвети увек падају у недељу, дан након Лазареве суботе, шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. На Цвети имендан славе сви који носе име..

објављено 13.4.25. 10.10