Сваке године, 2. фебруара, обележава се Светски дан влажних подручја, како би се скренула пажња на њихов значај у очувању животне средине и заштити од природних катастрофа. Овај датум није изабран случајно – управо тог дана 1971. године, у иранском граду Рамсару, на обали Каспијског мора, усвојена је Конвенција о влажним подручјима, позната као Рамсарска конвенција. Она представља један од најзначајнијих међународних споразума у области екологије, усмерен на заштиту ових осетљивих екосистема.
Бугарска је била једна од првих земаља које су се придружиле Рамсарској конвенцији о заштити влажних подручја, што сведочи о њеној посвећености очувању ових важних екосистема. У оквиру Конвенције, Бугарска има 11 заштићених влажних подручја од међународног значаја, познатих као Рамсарска подручја. Њихова укупна површина износи скоро 50.000 хектара, што представља око 0,45% територије земље.
Међу најзначајнијим заштићеним зонама налазе се Атанасовско језеро, комплекс Беленска острва, Дуранкулашко језеро, острво Ибиша, Шабленско језеро, локалитет Подa, Поморијско језеро, комплекс Ропотамо, језеро Сребрна, језеро Ваја и кршки комплекс Драгоманска мочвара.
Влажна подручја имају незаменљиву улогу у екосистему – они су извори питке воде, станишта бројних ретких биљних и животињских врста, места за риболов, сакупљање лековитог биља, шумске експлоатације и др. Осим тога, она доприносе и развоју еко-туризма – посебно кроз орнитолошке руте, као и различите могућности за здрав живот, спорт и рекреацију.
Данас, када свет све чешће погађају елементарне непогоде – поплаве, суше и урагани – значај влажних подручја постаје још израженији. Научници упозоравају да је управо вода узрок већине природних катастрофа, а климатске промене додатно погоршавају ситуацију. Ипак, упркос њиховој виталној улози, влажна подручја се и даље недовољно штите. Често се на њих гледа као на запуштене површине које треба исушити и искористити у друге сврхе. Последице оваквог односа су алармантне – истраживања показују да је од 1700. године до данас нестало или деградирало скоро 90% влажних подручја широм света. Овај забрињавајући тренд указује на то да човечанство губи влажна станишта чак три пута брже него што нестају шуме.
Овај дан носи јасну поруку: влажна подручја су природни штит од катастрофа, ублажавају екстремне временске прилике и спречавају велике материјалне штете. Локалне заједнице које правилно управљају овим еко-системима боље су заштићене и брже се опорављају након природних непогода. Зато је од кључне важности да се интензивирају напори на њиховој заштити и одрживом коришћењу. Њихова заштита није само питање екологије – то је питање безбедности, одрживог развоја и будућности нашег окружења.
Бугарски парламент због недостатка кворума данас није заседао. „Следећа седница заказана је за четвртак, 16. октобар, у 9.00 ч,“ рекла је председница Народног собрања Наталија Киселова. У првом и једином покушају да се сакупи кворум, у пленарној сали је..
Нећемо више правити кворум, изјавио је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов у говору пред посланичком групом, који је уживо емитован на Фејсбуку. „Нећемо разбити коалицију, али нећемо и више овако стајати,“ рекао је Борисов. „Премијер мора да почне да..
Како би вратила децу у читаонице, Народна библиотека „Иван Вазов“ у Пловдиву покреће Радио „Књигоманче“. Идеја је да се чудесни свет књига приближи савременој генерацији путем радио-канала на Јутјубу. Иницијатива слушаоцима омогућава да уживају у..
Због сумње да је извршена велика проневера европског новца у пројекту изградње фарме дагњи у Црном мору – југоисточно од рта Емине у општини Несебар,..
У уторак ће минималне температуре бити између 2 и 7, у котлинама и вишим пределима до минус два, у Софији – 1. Ујутро ће местимично у низијама и дуж речних..
Увођењем евра 1. јануара 2026. г, Бугарска ће добити стабилност, ликвидност и све предности заједничке европске валуте. Ово је у интервјуу за БНТ рекла..