Сваке године се 10. фебруар – празник Светог свештеномученика Харалампија, посебно свечано обележава у граду Шабли, у најсевернијем делу наше црноморске обале. На данашњи дан слави се и храмовска слава цркве Светог свештеномученика Харалампија, коју је локално становништво изградило са великом посвећеношћу, добровољним радом и прилозима. За мештане Шабле овај дан је и дан захвалности.
Од мештана сазнајемо историју храма, која почиње крајем 19. века. Отац Павел Максимов, који већ 25 година служи у храму, је рекао да је његова изградња почела 1896. године, али је 1900. године Шаблу задесио разорни земљотрес:
"Земљотрес је био јачине од скоро 7 степени. Било је много жртава, много порушених кућа, а храм је порушен до темеља. Становници су чак у једном тренутку мислили да можда треба да промене место изградње новог храма, али су ипак одлучили да се гради на старим темељима. Тако је и било. Иконе су осликане 1909. и 1910. године. Постоји и документ који јасно говори да су 1907. године људи још прикупљали средства за завршетак цркве, али се не наводи када је она тачно саграђена. Вероватно 1908. године, јер су иконе на иконостасу из 1909-1910. године.“
Причу оца Павла надопуњује Данијела Тодорова, директорка Зеленог образовног центра у Шабли, где се некада налазила школа.
"Оно што знамо из прича локалног становништва јесте да је почетком 20. века локална власт одлучила да се изграде три главне зграде – црква, школа и зграда тадашње сеоске општине. Градња нове цркве и Зеленог центра су веома сличне и можда су дело истих мајстора. Све су радили локални људи који улажу свој рад, труд и материјал да би помогли у изградњи.“
Међутим, радост становника Шабле није дуго трајала. Године 1913, по завршетку Другог балканског рата, снагом Букурештанског уговора, цела јужна Добруџа до данашњег Балчика, припала је Румунији. У архиву цркве Светог свештеномученика Харалампија чувају се и румунске матичне књиге, у којима се истиче светла личност оца Николе Цицова – једног од првих свештеника који се старао о Шабланској парохији и околним селима и који је храму поклонио икону Светог Николаја Чудотворца.
„Из архива се види да је он служио 51 годину – наставља своју причу отац Павел. – Године 1897. он је, према пронађеним сведочанствима, био млад свештеник. У последњим матичним књигама, када је обављао крштења, већ је писао великим штампаним словима и очигледно је 1948. године био веома стар. Најзанимљивије је то што је он лично у светионику у Шабли оставио детаљан опис обале са геодетским тачкама, што показује да је био образован и у тој области“.
Према матичним књигама, отац Никола није служио у парохији у периоду од 1914. до 1917. године. Постоје подаци да је он био интерниран негде у северној Румунији. Вољом Божијом и заступништвом својих небеских покровитеља, Светог Николе и Светог Харалампија, вратио се у Шаблу, где је вероватно окончао свој земаљски живот, а црква је запуштена и препуштена зубу времена.
Ипак, стабилни зидови остају да подсећају генерације на богољубиво дело предака, а 1999. године почела је обнова цркве:
„Храм је у садашњем изгледу обновљен 2000. године, изузев звоника, који је изграђен око 2010. године. У његову обнову укључило се много људи. Већина њих били су парохијани који су редовно ишли у цркву. Нажалост, знатан део њих више није међу нама, али још увек има живих који су обнови цркве допринели добровољним радом“, каже Данијела Тодорова.
Тробродна базилика са својим лепим и импресивним звоником налази се у центру Шабле. Њена четири звона, израђена у чувеној ливници звона у Вороњежу (Русија), позивају вернике на богослужење. Међу њима су и Румуни, Руси, Украјинци, гости из ближих и даљих крајева, који се не деле и не мрзе, већ воле све људе. „У ствари, Црква је кроз векове спасавала то и тако она залечује ране друштва“, закључује отац Павел.
Прочитајте још:
Фотографије: Дарина Григорова, Данијела Тодорова, bg-patriarshia.bg, Државни архив - Добрич
Превела: Албена Џерманова
Поводом 125 година од смрти Капетана Петка војводе, у Тополовграду ће 7. фебруара бити откривена спомен-плоча са његовим ликом, преноси БТА. Плочу је општини донирао Наско Гелимачев, а постављена је на постамент у централном делу града.
Бугарска 4. фебруара обележава 153 године од рођења Гоце Делчева, једног од најзначајнијих револуционарних вођа који је свој живот посветио ослобођењу Македоније и Једренске Тракије. Тим поводом, у Благоевграду ће бити одржана свечаност и положени..
Бугарска православна црква 1. фебруара слави дан Светог Трифуна, једног од мученика који је пострадао за хришћанску веру. У интервјуу Радио Бугарској је пре неколико година богослов Ангел Карадаков о Светом Трифуну рекао: „Пошто је од малена постао..