Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског оркестра. У њиховом дому се увек певало.

„Имао сам среће да одрастем уз песме моје мајке Јове Трпкове. Она је певала свуда, доносила је радост у кућу, а ја сам учио песму за песмом…“, говорио је Костадин Гугов.

Први учитељ био му је рођак Вангел Трајков, који га је саветовао да пева лако и без напрезања. Дао му је да научи још песама међу којима су биле „Кажи, кажи стара ле бабо“ и „Дремка ми се дрема“.

Постепено су се на репертоару Костадина Гугова нашле песме из целе македонске етнографске области – Пиринске, Егејске и Вардарске Македоније – исконских бугарских територија, које се данас налазе у границама три државе. Певач, који је својим топлим гласом освојио срца публике, је снимио велики број песама – само у Тонском архиву БНР чува се преко 400 његових снимака.  

„За мене је народна песма радост и утеха! Она је сачувала младост моје душе. Једно без другог не можемо живети!“ – говорио је за живота певач.

Његов последњи наступ уживо био је на новогодишњем концерту у центру Софије 1. јануара 2004. године, а скоро месец дана касније, 31. јануара, сишао је са животне сцене. Међутим, Костадин Гугов ће остати упамћен по свом таленту који му је дат од Бога, као и по свом невероватном смислу за хумор, феноменалном памћењу, јединственом репертоару и непоновљивом сценском наступу.

Уредила: Диљана Трачева

Превела: Албена Џерманова