Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Тодор Токин: "Програми за иностранство" нису били проводник комунистичке идеологије

Редакција на енглеском језику нудила је разноврстан и богат садржај, сећа се новинар

Фотографија: Facebook /Тодор Токин

У различитим периодима свог постојања Дирекција програма за иностранство БНР, која је данас позната као мултимедијална вишејезична платформа БНР – Радио Бугарска, је за низ популарних домаћих новинара била много више од радног места. Један од њих је дугогодишњи новинар листа „Труд“ Тодор Токин, који је 15 година свог новинарског рада посветио тзв. Централној информативној служби (сада Редакција на бугарском језику) и Редакцији на енглеском језику.

На Радију се запослио 1977. године, када је имао 26 година и скоро одмах поверен му је ресор „Политика“. Из тог времена датира и  његово познанство са Гињом Ганевом, који је годинама касније изабран за првог заштитника грађана у земљи.

Гињо Ганев

„Године 1989. вратио сам се из Нигерије /белешка аутора: тамо је радио као преводилац за енглески језик бугарске грађевинске компаније „Техноекспортстрој“/ и одмах сам почео да пратим и извештавам о политичким догађајима везаним за тзв. Зелени покрет, покрет „Екогласност“ и разне друге организације. Успео сам да упознам сву опозицију и добро се сећам јако политизоване ситуације за време Округлог стола.“

Упркос свом јединственом карактеру као јединог медија који пружа разноврсне и богате информације из Бугарске и о Бугарској, на бугарском језику и 10 страних језика, постојање Радио Бугарске је више пута довођено у питање. Пре последњег покушаја „преструктурирања“ и „редуковања“ броја редакција 2017. године, који је добио велики публицитет, било је и других, а један од њих спречен је управо уз помоћ Тодора Токина. Ево шта нам је он рекао о томе:

Рајна Константинова

„Када је 1991. на власт дошао СДС, хтели су да угасе Дирекцију програма за иностранство, пошто су сматрали да је она проводник комунистичке идеологије. Пошто сам био близак рођак тадашњег председника парламента Стефана Савова, затражио сам састанак са њим, на који сам отишао са тадашњим директором Радио Бугарске – Рајном Константиновом. Присуствовали су још Александар Јорданов, председник посланичке групе СДС и Михаил Неделчев, председник Парламентарног одбора за радио и телевизију. Објаснили смо им детаљно шта заправо радимо, колико слушалаца имамо широм света, како нам они пишу итд. и на крају су нам рекли да нас неће угасити, иако су претходно већ биле угашене редакције на италијанском, португалском, и ако се не варам, на арапском језику“.

„Био је то буран живот и никако не бих рекао да смо ми били проводник неке комунистичке идеологије, већ напротив! Наши програми су били намењени цивилизованим, демократским земљама. У некима од њих људима је тешко било да схвате каква је то функција „првог секретара Централног комитета“ и зато смо друга Тодора Живкова називали ˈпредседником Бугарскеˈ, без дугих објашњења“, каже Тодор Токин.

Тодор Живков, 1989. г.

Сећања на тешкоће са којима се током времена суочавала Дирекција програма за иностранство БНР нису једина која новинар чува и љубазно дели са нама. О свом раду у Централној информативној служби каже:

„Тада је сваки колега имао свој ресор, а Централна информативна служба је имала и много спољних сарадника, који су нам слали коментаре, анализе, интервјуе. Осим тога, имали смо различите тематске емисије. Једна од њих била је „Омладински журнал“ коју је водио Стојан Кирчев – Џеки. Он је радио у екипи на француском језику редакције „Африка“, али пошто се знао са Јорданом Георгијевим /белешка преводиоца: нашим познатим водитељем музичке емисије БНР - ˈМузикална стълбицаˈ (Музичка лествица)/, понекад је водио и ту емисију. Захваљујући томе и у нашим емисијама су објављивани садржаји о домаћим групама као што су „Штурците“, „Сигнал“, ФСБ. Чим се појави нека нова група, он је одмах правио интервју са њима.“

Група

Од 1984. године Тодор Токин је почео да ради и у Редакцији на енглеском језику. Програма за иностранство. Каже да су у редакцијама на страним језицима преводиоци-спикери били „суперпрофесионалци”.

„Садржај је био веома разноврстан. Поред вести и актуелних коментара, које смо редовно емитовали, сваке недеље је била емисија под називом „Top of bulgarian pops“, у којој смо емитовали 10 најпопуларнијих бугарских песама. Водио ју је музичар Теодор Шишманов – дугогодишњи солиста групе „Тоника СВ“. Певач Георги Минчев пак је исту емисију снимао на француском језику. Тадашњи шеф Редакције на француском језику – Иван Авуски, је одмах пригрлио ову идеју. Редакција на енглеском језику је имала и емисију посвећену радио-аматерима. Водио ју је Димитар Петров. Стизала су нам бројна писма слушалаца“ – наводи наш саговорник.

Писма слушалаца Радио Бугарске

Тодор Токин је БНР напустио 1992. године, када га је његов школски друг, у оно време заменик главног уредника листа „Труд“, позвао да се придружи његовој екипи. Отада до данас каријера новинара је повезана са штампаним медијима, у којима прати политичку ситуацију у земљи. Он је категоричан да се свет тренутно налази у ситуацији „великог ишчекивања“, везано за политику новог председника САД Доналда Трампа и очекивања када ће и како бити окончан рат у Украјини.


Прочитајте још:


Фотографије: Facebook /Тодор Токин, архива, БНР - Ани Петрова, БТА, Facebook /ФСБ 

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Кирил Кутин – први почасни конзул Бугарске у Норвешкој

Свечаном церемонијом и празничним концертом  24. октобра је у граду Ставангеру отворен почасни конзулат Бугарске у Норвешкој. Први почасни конзул је пијаниста Кирил Кутин, који се последње две деценије афирмисао као угледна личност у норвешком..

објављено 6.11.25. 13.05
Александар Боримечков Фотографија: Асоцијација за развој бугарске заједнице у Молдавији

Александар Боримечков и његова посвећеност бугарској заједници у Молдавији

У Молдавији данас живи више од 80 хиљада Бугара, од којих је велики део настањен на југу земље. Највише их је концентрисано у граду Тараклији и његовој околини. Једно од кључних жаришта друштвеног живота, настало на иницијативу тамошње бугарске..

објављено 3.11.25. 13.05
Венета Терзијева и Валентин Григоров

Венета и Валентин из Берлина о савременом будилачком раду као путу ка срећи

"Срећа, коју видите у очима људи којима сте помогли, не може се описати речима, мора се доживети!" Ово су поводом Дана народних будитеља, који смо обележили 1. новембра, изјавили Венета Терзијева и Валентин Григоров. Њих двоје већ скоро деценију помажу..

објављено 2.11.25. 12.30