Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих у нашем фолклорном календару. Цвети увек падају у недељу, дан након Лазареве суботе, шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. На Цвети имендан славе сви који носе име неког цвећа – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор и многи други.

Код нас се овај празник још назива Врбница – због врбових гранчица које су неизоставни део обреда који се на тај дан изводе. У нашој традицији палмове гранчице, којима су дочекали улазак Исуса Христа у Јерусалим недељу дана пре његовог распећа, замењују врбове гранчице. Верује се да гранчице врбе освештане молитвом у цркви и пошкропљене освећеном водом на празник Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће. И данас многи људи који не иду у цркву, на Цвети одлазе на јутрење да би узели од тих освештаних врбових гранчица и однели их кући.

Симбол оживљавања природе, цвеће је неизоставан део свих пролећних празника. Стављамо га поред икона, њиме украшавамо своје домове. По народном веровању, цвеће и венци од цвећа које су плеле и носиле девојке штите од злих сусрета, злих очију и урока. Некада је свака девојка имала свој кутак у дворишту где је узгајала цвеће. У многим народним песмама пева се о девојачкој башти. Некада су девојке момцима даривале цвеће у знак љубави. Изјавом љубави сматрало се и када момак убере цвет из девојачке баште.