Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у годишњем календару Бугара. Велика општесеоска кола прате и други веома поштовани пролећни празник Ђурђевдан (6. маја). Празничним колима праћен је и Спасовдан – 40 дана по Ускрсу. Празнична кола окупљала су својевремено све житеље села на тзв. "хориште"/ од бугарских речи "хоро"‚ "оро"/. Било је то најчешће у центру села‚ јер је било од нарочито важног значаја за живот свих. Највише кола играло се у недељи после Ускрса. Сваког дана у поподневним сатима на хориште су долазили млади и стари‚ одјекивале су песме и свирка. Они млађи би се ухватили у коло и играли сатима. А старији би се окупили око њих – да би их гледали и уживали и кроз дружење и причу расправљали чак и о будућности младих из својих фамилија. Због тога су пролећна празнична кола некад била много више од игре и весеља. Она су ритуал у коме учествује цело село. Преко игре и песме упућивано је мноштво обредних порука за благостање читавог села. Према једном веровању у овим колима девојке не смеју играти бујно и подскакивати високо како не би током лета падао град на њиве. Зато пак момачка кола морају бити бујна и подскочљива‚ да би расло конопље. Jош мистериозније звучи данас веровање да из ускршњег и ђурђевданског кола змајеви краду девојке за своје невесте. Тачније је‚ међутим‚ да су у овим празним колима момци из села тражили своју изабраницу. Момкове мајке и родбина такође су посматрале девојке које играју у колу и пробирљиво бирале будућу снаху. А љубавни парови за које се већ нагађало и знало са зимских посела и прела‚ играјући једно поред другог у великим пролећним колима‚ разоткривали су пред свима своју повезаност и намеру за женидбу. Jедна коловодна песма прича како соко – момачки симбол – долеће и слеће на врх великог ораховог дрвета и отуда посматра празнична кола насред села. Соко "просуђује" да је девојачко коло највеће и најлепше‚ јер су девојке најлепше обучене‚ кошуље им се беле‚ косе су им сплетене у бројне танке плетенице‚ закићене пролећним цвећем.
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
На 33. Међународном фолклорном фестивалу "Варненско лето" наступиће преко 400 извођача. Музички форум посвећен пријатељству одржаће се од данас, 30. јула, до 2. августа. Публика у нашем приморском граду ће имати прилику да у Летњем позоришту погледа 4..
Укупно 85 фолклорних група из целе земље окупиће се на фестивалу „Искре из прошлости“ у планинском граду Априлци 26. и 27. јула. Програм ће се одвијати на отвореној сцени на Тргу Априлског устанка, јавља БТА. Учествоваће музичке и плесне групе из..
У Ћустендилу ће се од 24. до 26. јула одржати 21. издање Међународног фолклорног фестивала „Сребрна пафта“ – празник културне разноликости и плесне уметности из целог света, јавља БТА. Фестивал ће и ове године на једној сцени окупити ритмове,..
На 33. Међународном фолклорном фестивалу "Варненско лето" наступиће преко 400 извођача. Музички форум посвећен пријатељству одржаће се од данас, 30. јула, до..
Сунчано, облачно, пљускови, грмљавине
Претежно облачно
Променљиво облачно, могућа киша