Трансформација – то је реч која најтачније описује тренутно стање домаће индустрије. Према анализи секторских података за период од 2008. до почетка 2024. године, коју је спровео Институт за тржишну економију, Бугарска губи имиџ дестинације која привлачи стране инвестиције јефтином радном снагом. Савремени трендови у производњи и трговини, као и последице спољних економских криза, довели су до природне преоријентације индустрије у Бугарској. Према подацима Института за тржишну економију, сектори ниске технологије, као што су текстилна индустрија, индустрија одеће и индустрија намештаја, који су имали највећи удео у запошљавању, већ губе потенцијал, а сходно томе смањује се и број запослених у њима. С друге стране, повећава се раст производње, продаје и запослености у секторима средње и високе технологије. Међу њима су производња електричне опреме и компонената за аутомобилску индустрију, тзв. сектор мехатронике. Тамо је производња порасла за 60% од 2008. до сада, а знатно је повећан и број запослених – такође за 60%. Промена је присутна и у производњи рачунарске опреме и електронике – раст производње износи 150%, али за сада број запослених остаје мали, свега око 10-11 хиљада људи.
„И ове године највећи раст очекује се у производњи оружја, рачунара и комуникационе опреме“, каже Петар Ганев, економиста Института за тржишну економију:
„Лака индустрија и индустрија уопште, која ствара близу 500 хиљада радних места, пролази кроз трансформацију. Долази до преструктуирања производње, као на пример, производње текстила, одеће, намештаја. Предузећа која послују у тој области губе радна места и тај тренд ће се наставити. Она данас производе мање него некада. Док је у неким високотехнолошким секторима, као што су аутомобилска индустрија и мехатроника, упркос неким проблемима због ниског економског раста у Европи, имамо позитиван тренд. Они чак успевају да отворе нова радна места, успевају да повећају продуктивност, као и да доприносе економском расту земље. Ова трансформација ће се наставити. Већ кажемо да нисмо дестинација за инвестиције због јефтине радне снаге. Неколико фабрика у северозападној Бугарској је обуставило рад. То значи да у тренутку када конкурентска предност више није јефтина радна снага, морате се борити за друге ствари. У регионима са високом стопом незапослености, то има свој утицај, људи морају да се преоријентишу и нађу други посао.“
Ипак, генерално гледано, тренд је позитиван, каже Петар Ганев. Према његовим речима, морамо да се навикнемо на овај модел, код којег трошкови рада код нас значајно расту, чак и више него у Европи. Сада су они од 10 до 15 одсто на годишњем нивоу, а у неким гранама достижу и 25 одсто годишње. Раст запослености и услуга више неће бити вест. Сада ће вест бити трансформација тих 500 хиљада радних места – наглашава Петар Ганев и прецизира да ће и у секторима ниске технологије, на пример, у индустрији текстила и индустрији одеће, постојати тежња ка улагању већег капитала и модернизацији производње. Тако ће они постати ефикаснијим и конкурентнијим на иностраном тржишту.
„Пошто се повећава минимална зарада, у свим секторима долази до раста зараде, што значи да се повећава и износ доприноса за обавезно социјално осигурање. То су додатни трошкови рада. Ако се, као што је планирано,у 2027. години трошкови социјалног осигурања повећају за 3%, предузећа ће имати још веће трошкове рада, тако да се не може говорити о јефтиној радној снази.Посебно важнапостаће тема људског капитала, знања и индустријске инфраструктуре постати, а то су други елементи изван трошкова рада.“
Фотографије: БГНЕС, БТА, se.com, industryinfo.bg, kvorum-silistra.info
Превод: Албена Џерманова
Туризам је један од сектора код нас који је у највећој мери спреман да несметано настави рад и после приступања Бугарске еврозони – сматра извршни директор Националног туристичког одбора др Полина Карастојанова. У туристичком сектору и сада се..
Према најновијим подацима европске статистичке агенције Евростат, трошкови рада у Европској унији током 2024. године у просеку су износили 33,5 евра по сату, док је у земљама еврозоне тај просек износио 37,3 евра по сату. Бугарска је имала најниже..
Прве цеви за изградњу вертикалног гасног коридора, који ће омогућити транспорт гаса од југа ка северу, већ су испоручене у Бургас, саопштило је Министарство енергетике. Овај пројекат је иницијатива гасних транспортних оператера из Бугарске,..