Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрсу. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан је у богослужбеним књигама означен као „Велики и Свети“ због великих и светих догађаја који су се догодили.Страсну седмицу хришћани проводе у строгом посту, молитви и покајању да би се физички и духовно припремили за најважнији догађај црквене историје – чудо Ускрса. У црквама се на посебним богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа, његову издају, хапшење и страдање на крсту. Недеља се завршава Васкрсењем Христовог, Сина Божјег.
На Велики понедељак Христос је, праћен народом, ушао у Јерусалимски храм и бичем истерао из њега све трговце који су својом галамом ометали молитву и вређали светињу, зато што је она, како је Исус рекао, „дом за молитву“.
Велики понедељак је и дан када се верници сећају и страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти продала за 20 сребрника, али се спасао и касније је владао Египтом. И Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, разапет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.
На данашњи дан Црква подсећа и на симболику неплодне смокве, која је после проклетства од Господа осушила. „Свако дрво које не рађа добрим плодом сече се и баца у огањ“, рекао је Он. Усахла смоква представља и симбол људске душе лишене духовних плодова, која не познаје молитву и покајање. Дакле, хришћани су позвани да доносе духовни плод трудећи се да буду добри, да не чине зло, да се испуне врлинама и да се усавршавају у вери.
Текст: Александра Карамихалева
Уредила и превела: Албена Џерманова
„Ако имаш јаку веру и молиш се снажно, светац ће ти помоћи и пренеће твоју молитву Богу,“ убеђен је отац Георги Марков, свештеник храма у софијском селу Горњи Лозен и додаје да је више пута био сведок чуда која је Свети Георгије чинио, а и даље чини...
Председница Народног собрања Наталија Киселова присуствоваће 2. маја обележавању 1160 година од покрштавања бугарског народа и 1170 година од стварања бугарске азбуке у Плиски. То је саопштено из прес-центра Парламента, уз напомену да је прослава оба..
Ове године навршава се 1160 година од покрштавања бугарског народа у православну веру, као и 1170 година од стварања бугарског писма и почетка словенске писмености. Тим поводом, Варненско-великопреславска митрополија у периоду од 1. до 3. маја,..