На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице, која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио Христос и у жељи да искаже своје поштовање, полила је миром Спаситељеву главу. Миро је било прескупо, те су неки негодовали, јер се оно могло продати скупо и новац дати сиромасима. Али је Христос рекао: “Шта јој сметате? Она учини добро дело на мени. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.“ Ова жена је схватила своје грешке, пролила покајничке сузе и косом обрисала Спаситељеве ноге и тиме дала пример смирења и искреног покајања свима који желе да следе Христа.

На Велику среду спомиње се и издајство Јуде Искариотског који је отишао код јеврејских првосвештеника и договорио се да изда свог Учитеља за 30 сребрника.

У том смислу Црква поставља питање да ли и људи који себе називају хришћанима, не издају Христа, тако што Га својим поступцима и мислима непрестано ожалошћују.

Текст: Александра Карамихалева

Превела: Албена Џерманова