Велики петак је дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Црква подсећа на велика страдања Исуса Христа, који је добровољно прихватио да буде суђен, бичеван, пљуван, понижаван, шамаран…
Христосу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас носи име Улица бола. На брду Голгота су Га разапели између двојице разбојника. Чак и тада, у највећим мукама, Христос није клео, већ је молио Оца свог небеског за грешнике: „Оче, опрости им, не знају шта раде“ и тиме дао највиши пример љубави према ближњем. У том тренутку један од разбојника је препознао Сина Божијег и тражио опроштај за грехове. Спаситељ је прихватио покајање разбојника, који је починио најтеже грехе и обећао му да ће га повести са собом у Царство Божије. Тако Он даје наду верницима да постоји опрост за оне који се искрено кају.

У тренутку када је Спаситељ умро на крсту, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља.
За вернике је Велики петак најтужнији дан – дан жалости и покајања, а такође и дан дубоке захвалности за Спаситељево самопожртвовање.
На Велики петак сене служи Света литургија. Рано ујутро служе се Царски часови. У средину храма се испред Распећа, које се износи на Велики четвртак, поставља цвећем украшени сто прекривен плаштаницом, који представља Христов гроб.
Фотографије: архив, pravoslavieto.com, БТА
Текст: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Археолози су протеклих дана открили део сложене подземне инфраструктуре која је некада служила римским термама у Рацијарији – једном од најзначајнијих античких градова северозападне Бугарске који је подигнут у првом веку на месту данашњег села..
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили..
Први Устав Бугарске – Трновски устав – посланици Уставотворне скупштине усвојили су и потписали 16. априла 1879. године. Тако је створена правна основа на којој је започела изградња нове бугарске државе после Ослобођења (1878) у XIX веку...