Цвети је међу најомиљенијим празницима у Бугарској. Од раног јутра људи одлазе у храмове да би присуствовали празничној служби. Осим верника који редовно посећују богослужења, долазе и многи људи, жељни да однесу кући благословене врбове гранчице које свештеници деле присутнима. Оне се у цркви освештавају молитвом пре литургије. Хришћански верници стављају врбову гранчицу изнад иконе Спаситеља или на улазна врата свог дома, како би их она подсећала на Његов дочек и на то да је Он Цар Царства Небеског.

„Међутим, акценат ових празника не треба да пада на цвеће и народне обичаје. Добро је да, као просвећени православни хришћани, знамо шта је било ових дана“, наводи отац Климент Харизанов из софијског храма Светог Преображења Господњег. По његовим речима, подсећање на ове догађаје је од великог значаја за Спасење људске душе и тешке путеве који до њега воде.
Празник је повезан и са очекивањем Јудеја, који су сазнали вест о Лазаревом васкрсењу, да ће у њиховом животу наступити сањани преокрет и спас од животних невоља. Зато су земљу покрили палминим гранама и поздравили Исуса Христа са „Осана!“ јер су видели испуњење пророчанства да ће цар јудејски доћи да „објави мир народима“ у граду мира – Јерусалиму. Али иста та светина је само неколико дана касније урлала: „Распни га!“

Празник Цвети је подсећање на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. На вечерњој служби Црква подсећа на речи Исуса Христа, који упозорава да ће дан Божији доћи изненада и да верници морају бити будни и спремни да небеског Женика дочекају и сретну. „Бити будан значи бити свестан да наш живот и свакодневица нису нешто безначајно, већ поље на коме се води највећа борба, она за сваку људску душу“, напомиње отац Борис Борисов из Саборног храма Светог Преображења Господњег у Софији.

Цвети увек падају у недељу, дан након Лазареве суботеи недељу дана пред Васкрс. На Цвети имендан славе сви који носе име неког цвећа – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор итд.
Фотографије: БТА, архив
Превела: Албена Џерманова
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се чувају у Солуну. У народном календару Митровдан се повезује са крајем пољопривредне године. Некада..
Археолози су у лето 2025. поново дали живот легендама које круже о рту Калијакра. Међу рушевинама некадашње величанствене утврде изнад Црног мора, откривено је више од 400 предмета, који бацају ново светло на њену богату историју. По неким..