Пастир душе, свештеник свих људи отворених срца, савремени пророк - нека су од дефиниција с којима ће папа Фрања остати заувек у срцима људи који ће га памтити у најлепшем сећању, без обзира на своју етничку и верску припадност. Папа Фрања је 2019. године боравио у посети Бугарској, која је протекла у знаку мира.
“Мир на Земљи” – наслов енциклике Pacem in Terris папе Јована XXIII, постао је мото тродневне посете поглавара Римокатоличке цркве нашој земљи, током које је свету упутио поруку мира и љубави. Он је свој апел упутио у присуству католика, православаца, протестаната и представника других верских заједница, за време недељне литургије служене на Тргу Александра Батенберга у Софији.
„Ово је вечна порука, јер се сукоби и ратови у свету настављају,“ каже за Радио Бугарску отац Паоло Кортези, парохијски свештеник у Белену. „Користимо оружје молитве да свуда зауставимо ратове и да људи живе братски, стварајући добре братске везе. Ми смо чланови једне породице, али, нажалост, још од Каина и Авеља улазимо у свађе и сукобе, зато, потребно је сви да радимо за мир, будимо миротворци.“
У мају 2019. г. папа Фрања се састао с патријархом Неофитом, председником Руменом Радевим и бугарским народним посланицима. Такође, посетио је један од прихватних центара у земљи и разговарао с избеглицама, а другог дана своје посете отпутовао је у град Раковски где живи најбројнија католичка заједница у Бугарској.
У граду који се налази недалеко од Пловдива папа Фрања је посетио храм Светог Архангела Михаила, чији је камен темељац положен 1887. г. А у саграђеној исте године цркви Пресветог срца Исусовог дао је прво причешће 250 бугарске деце.
И данас становници Раковског чувају лепу успомену на посету папе Фрање њиховом градићу.
“Био је Ђурђевдан и сви смо били јако узбуђени кад је стигао у наш град. Био је веома приземан човек, сишао је међу људе и пружио им руку, благословио нас. И оно што је најважније – увек је говорио “љубав и мир”, “верујмо сви!”, каже житељ градића и додаје: "И причешћена деца су била веома срећна.”
“Било је веома лепо – топао мајска дан, читав град је изашао. Ми волимо наше Свете очеве, зато га је читав град дочекао с великом радошћу. Прошао је нашом улицом, били смо јако срећни. Сад смо се молили да оздрави од ове тешке болести, јако сам тужан. Памтићу га по томе што је желео мир за све људе, јер нас ратови убијају.”
Отац Ивелин Генов из цркве Светих Петра и Павла у Хисарји био је међу свештеницима који су у оближњем Раковском дочекали папу Фрању 2019. г. У разговору са новинаром Кременом Даневом отац Ивелин се присетио лепих успомена:
“Предивна успомена са дубоким траговима вере и наде, које је оставио на мени, али и на деци која су дошла из целе Бугарске да се причесте. Папа је тада, као и за време свог папинства, говорио на начин који је био доступан сваком човеку. Дотакао је нас и наша срца надом коју нам је уливао, тиме што је увек био отворен према свим људима, према онима који су на маргини живота и као добар пастир, он их је налазио како би у њихове животе донео светлост Христову,” каже свештеник и додаје: “Папа је говорио да мир није нешто што смо стекли, већ је дар Божји. Говорио је како треба да направимо неки компромис да бисмо задобили мир с другима.”
Отац Паоло Кортези такође чува драго сећање на свој сусрет с папом:
„Било је то у Раковском где смо с младим људима из Белена папи Фрањи лично поклонили икону четворице бугарских мученика – монсињора Евгенија Босилкова и очева Павла, Камена и Јосафата. Мало смо попричали и он је био веома срећан, а ја ћу заувек чувати сећање на тренутак предаје иконе бугарских мученика.“
“Папа Фрања је био изузетно светла особа, диван човек. Интересовао се за све наше проблеме, за све што је везано за Бугарску, и наши сународници су то осетили,” рекао је за БНР монсињор Страхил Каваленов, бискуп Католичке Никополске епархије. Управо он ће представљати бугарску Католичку цркву на сахрани папе.
Пре него што се растао с бугарским народом и отпутовао за Северну Македонију, папа Фрања је упутио поруку мира и из “Малог Јерусалима” – простора затвореног између православног и католичког храма, синагоге и џамије у бугарској престоници. Касније је Ива Михајлова, портпарол Католичке цркве у Бугарској, рекла да је папа Фрања више пута изразио жељу да поново посети нашу земљу.
Свештеник из Белена верује да ће нови папа наставити дело свог претходника.
„У принципу Свети дух и Бог настављају дело преко папа и свих нас,“ додаје отац Кортези и наставља: „Наследник ће сигурно 'узети' нешто од папе Фрање, али ће нас и, као сваки папа, изненадити својим стилом. Надам се да ће бити изузетна особа као што су били последњи поглавари Римокатоличке цркве. Одрастао сам уз папу Јована Павла II, затим је дошао Бенедикт XVI, пре тога су били папа Ронкали и папа Павле VI – сви они заслужују да се чују не само од нас, католика, већ од свих јер они говоре целом свету, свим људима добре воље.“
Кад неко умре, ми, Бугари, кажемо „Бог да му прости.“ Мислим да у овом случају можемо да кажемо и „Бог да га васкрсе,“ додао је отац Паоло Кортези:
„Ми смо у данима Васкрсења Христовог – надамо се да ће Бог васкрснути папу Фрању и све преминуле вернике и једног дана ћемо поново бити заједно и разговарати. Зато, нека се наша туга претвори у радост и очекивање да ћемо га поново видети. Налазимо се у јубиларној години наде, која је последње негово наслеђе. Он нам је поклонио ову јубиларну годину и морамо се радовати јер нам хришћанска нада каже да смо вечни.“
Свети отац био је на челу Римокатоличке цркве 12 година – период у којем је успео да посети 67 земаља на свим континентима, међу којима је била и Бугарска.
Папа Фрања је у свом тестаменту изразио жељу да буде сахрањен у базилици Свете Марије Велике у Риму, а не у базилици Светог Петра у Ватикану.
Подсетимо да је базилика Свете Марије Велике у Риму свето место за сваког Бугарина, јер је управо у њој 868. године папа Хадријан II свечано освештао нашу азбуку и богослужбене књиге на старословенком језику које су однела Света браћа Ћирило и Методије.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, Gregorio Borgia/AP
Сто дана од формирања, Влада Росена Жељазкова ужива подршку свега 19,25% грађана Бугарске, док чак 66% има негативан став према актуелном кабинету – показују подаци социолошке агенције „Мера“. Сличан однос јавности бележи и бугарски Парламент,..
У Софији ће на Светски дан књиге и ауторских права, на церемонији с почетком од 19.00 часова у књижевном клубу „Перото“ у Националном дворцу културе, бити уручене годишње награде „Витез књиге“ – 2025. г. Награда „Витез књиге“ додељује се..
Чак 62% запослених и осигураних грађана у Бугарској има примања испод прага неопходног за пристојан живот, показују најновији подаци Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ), које је на конференцији за новинаре у Софији представио..
У Софији ће на Светски дан књиге и ауторских права, на церемонији с почетком од 19.00 часова у књижевном клубу „Перото“ у Националном дворцу културе, бити..
Сто дана од формирања, Влада Росена Жељазкова ужива подршку свега 19,25% грађана Бугарске, док чак 66% има негативан став према актуелном кабинету –..