У главном граду Бугарске представљена је нова књига под насловом „Бугарске заједнице у Албанији и на Косову: Друштвено-политички процеси и демографске последице (1913–2024)”. Аутор ове обимне студије је доцент Спас Ташев, демограф са Бугарске академије наука, а издавање је реализовано уз подршку Извршне агенције за Бугаре у иностранству. На промоцији књиге, извршна директорка Агенције Рајна Манџукова истакла је значај научног приступа теми која је често обавијена емоцијама.

„Ми који смо емотивно везани за питање бугарских заједница у дијаспори, често дозволимо да та осећања засене потребу за рационалним и аналитичким приступом. Спас Ташев је успео да превазиђе ту замку – да емоцију претвори у податке, бројке и јавне политике“, рекла је Манџукова. 

Књига, како је нагласила потпредседница Бугарске Илијана Јотова, није пука академска анализа, већ конкретан инструмент спољне политике у служби заштите бугарских мањина.

„Оно што овој монографији даје додатну вредност јесте чињеница да политике које доц. Ташев предлаже нису засноване на бирократским проценама, већ су произашле из жеља, потреба и ставова самих заједница о којима се пише“, навела је Јотова.

• Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Један наизглед бирократски проблем у раду државних институција био је довољан повод да доцент Спас Ташев започне темељно прикупљање статистичких и историјских података о бугарским заједницама које су вековима живеле на просторима Западног Балкана.

„Током година рада, као кључни проблем показала се чињеница да је у пракси изузетно тешко доказати бугарско порекло појединих особа. Лично сам, више пута, био члан Савета за држављанство и сведочио како се воде расправе у тим поступцима. Долази се до парадокса: у оквиру једне исте породице, на основу потпуно истоветних докумената, једнима се признаје бугарски идентитет, другима не. Управо то нас је навело да осмислимо научни приступ који би омогућио јасно утврђивање порекла. А да бисмо то учинили, неопходно је да се дође до претка који је званично признат као Бугарин“, објашњава доц. Ташев.

То је био почетак опсежног истраживања које је водило кроз османске, аустроугарске, француске, италијанске и албанске архиве, као и анализу података из пописа становништва од 1913. до 2024. године. Сви подаци изнети у књизи поткрепљени су документима и представљају неоспориву историјску грађу.

„Ово дело представља истински научни подвиг: методично и темељно истраживање демографских кретања током читавих деценија и епоха“, оценила је потпредседница Илијана Јотова, у чијем су делокругу и политике усмерене ка Бугарима ван граница матичне државе. „У питању је изузетно поуздана статистика која и данас, без имало оклевања то могу да кажем, служи као моћан, реалан и веродостојан инструмент. Поготово у временима када, нажалост, неке наше суседне земље на све могуће начине покушавају да оспоре и само постојање компактних бугарских заједница у овом делу Европе. Поред тога, реч је о драгоценом документу од прворазредног значаја за дипломате, као и за бугарске институције у целини – нарочито онда када се доносе важне политичке одлуке које се тичу нашег народа у дијаспори, пре свега у региону Западног Балкана – у овом случају, у Албанији и на Косову.“

Први делови књиге написани су непосредно након пада комунистичког режима и отварања Албаније ка слободном свету, док су каснија поглавља допуњавана све до првог званичног пописа бугарског становништва у тој земљи.

„У својој књизи описао сам како је иницијатива за оснивање бугарских организација потекла управо од самих локалних Бугара. Другим речима, када смо почетком 1990-их – конкретно 1992. и 1993. године – отпутовали у Албанију, на терену су већ постојале локалне организације, које су углавном чинили људи из региона Голо брдо. Они су већ имали своја удружења. Управо у том периоду почиње да расте број бугарских организација. Постепено се родила и идеја о потписивању петиције, која је потом предата албанском парламенту, док је њена копија достављена Европском парламенту. Коначно, 2017. године, бугарска национална мањина у Албанији добила је званично признање.“

У свом обраћању, потпредседница Бугарске Иљана Јотова упутила је посебну захвалност амбасадорки Албаније Инид Мило, која је присуствовала догађају, за подршку коју Тирана пружа бугарској заједници у тој земљи. Јотова је пожелела брз и успешан наставак преговора Албаније о прикључењу Европској унији, нагласивши да је поштовање људских и етничких права од кључног значаја у том процесу.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: aba.government.bg