Изгледа све вероватније да ће од 1. јануара идуће године Бугарска постати 21. земља ЕУ која је увела јединствену европску валуту. Такви сигнали долазе како од наших управљача, који су у више наврата изјављивали да је то један од главних циљева Владе, тако и од европских институција. О томе постоји консензус и већине у парламенту, укључујући и део опозиције.

Пре недељу дана је министар финансија Теменушка Петкова поново изјавила да наша земља испуњава све критеријуме за чланство у еврозони – у погледу максимално дозвољеног буџетског дефицита, у погледу инфлације, а стабилност цена је на одрживим нивоима.

Међутим, за разлику од ентузијазма политичара, испитивања јавног мњења показују да је већина Бугара скептична према одрицању од лева. Подаци различитих социолошких агенција варирају, али ипак указују на то да преко половине наших сународника не жели промену валуте.

Какво је мишљење људи о том питању?

Против евра је Тони Василев, који ради у великој светској компанији а живи у строгом центру наше престонице.

„Конкретно што се евра као валуте тиче, ја немам ништа против евра. Али брине ме то што држава нема механизам за сузбијање спекулација по увођењу евра. Друга ствар која ме брине је емитовање новог европског дуга. Ако постанемо део евра, бићемо последња рупа на свирали када је у питању доношење такве одлуке. А ако задржимо лев – ми смо у валутном одбору, везани смо за евро и заиста не видим сврху увођења заједничке европске валуте“, сматра Тони Василев.

Сазнали смо шта о увођењу евра у Бугарској мисли и Ирац Томас Прајс, који ради у Софији. Ирска је евро увела пре више од 25 година, али Томас саветује Бугарима: боље је да задржите лев.

„После 1999. године све је поскупело. То ће се дешавати широм Европе, а сматрам да Бугарска неће бити изузетак. После 2008. године велики проблем био је и дуг“, каже Прајс и додаје да није мало Ираца који и данас осећају носталгију за ирском фунтом.

С друге стране, млађи Бугари су позитивније расположени према увођењу јединствене европске валуте.

„Лев је ионако везан за евро. Више волим да путујем у Западну Европу, а да није потребно да замењујем леве за евре, при томе може се плаћати и картицом. Тако да сам ја апсолутно „за“ евро. Не мислим да ће стварно доћи до поскупљења“, каже Мартин, који је рођен у софијском насељу Љулин, а бави се графичким дизајном.

Софија пак је млада Бугарка, која је и грађанин света, јер је већи део свог свесног живота провела ван граница наше земље.

„Ја сам Софија. Имам 22 године и живим у иностранству. Одрасла сам у Луксембургу, моја породица се настанила тамо када сам имала 4 године. За мене је евро јединствено – може се користити у многим земљама ЕУ.“

Срели смо и Васила Василева, који је пензионер. Има 78 година, пре одласка у пензију био је професор у Школи МУП-а. Он сматра да Бугарска може да уведе евро, али након неког времена, не сада, јер наша привреда тренутно није довољно развијена.

„Губимо финансијску независност, а наш новац користиће земље попут Француске, Италије, Шпаније, које имају прилично велики дефицит. Другим речима, изгубићемо свој национални суверенитет. А најбитније, по мени, јесте то што се не зна да ли ће ова ЕУ у наредних 15-20 година постојати у тренутном облику.“

С друге стране економисти и политичари нису јединствени у својим ставовима о увођењу евра – неки су „за“, а други „против“. Противници евра истичу да постоји ризик од раста цена, као и од раста државних расхода.

„Као најнепосредније опасности, истакао бих сасвим вероватни инфлаторни шок и убрзање инфлације. Нешто слично ономе што се догодило у Хрватској – мислим да је веома вероватно да ћемо и ми видети неко убрзање инфлације, или барем сигурно не очекујем да ће након евентуалног приступања еврозони идуће године, инфлација успорити. Штавише, далеко већи ризик од инфлације је фискална ситуација у нашој земљи. Она је изузетно крхка. Политичари кажу да ће подизање кредита бити много јефтиније, па ће тражити много више кредита, што јесте ризик. Можда се догоди оно што се десило у Грчкој –  знамо шта је било и како се завршило.

 Манипулисали смо подацима како бисмо испунили критеријуме у погледу дефицита, а Европска комисија и Европска централна банка то веома добро знају“, упозорава економиста Георги Вулџев.

„Упркос јасним политичким сигналима, до последњег тренутка се не може рећи да је наше приступање еврозони идуће године сто посто сигурно“, наводи Љубомир Дацов, члан Фискалног савета и бивши заменик министра финансија. Разлог је динамична политичка ситуација и код нас, и у ЕУ. Међутим, према његовим речима, чињеница је да се од стране људи који су „очити преваранти“ води масовна информативна кампања против евра.

„Кампања против еврозоне није од данас, она траје већ бар неколико година... Чули смо свашта, али ништа од тога се није догодило. Бугарска је спремна у сваком погледу, испуњава минималне захтеве. И ја бих, као и многи други људи, волео да Бугарска много јасније испуњава критеријуме и да је политика много јаснија.“

Према Дацову, аргументи да би наша земља могла да се брзо након усвајања евра превише задужи, нису релевантни.

„То би могло да буде тачно пре 2020. године, док су се владе придржавале стриктне буџетске политике. Међутим, после 2020-2021. не постоји влада која се придржава такве политике. Једноставно речено – није битно да ли смо у еврозони или не. Све зависи од тога какве људе бирамо, са каквим програмима“, изјављује Љубомир Дацов.

Постоји ли ризик од скока цена?

„Ризик од спекулација постоји, али тако нешто се нигде није десило, или ако јесте – привреда га апсорбује. А код нас се ни то неће десити. Ово је веома смешна теза, Бугарска је увек имала и још увек има већу инфлацију од еврозоне“, истиче финансиста.

У крајњој линији – „за“ или „против“, нада или страх биће за нас увођење евра, лопта је сада у дворишту Европске комисије и Европске централне банке, а „да“ или „не“ чућемо сасвим ускоро – 4. јуна.

Фотографије: БГНЕС, личен архив, БНР, Pixabay

Превела: Албена Џерманова