Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Етнографска изложба „Потопљено наслеђе“ покреће озбиљна еколошка питања

Фотографија: Facebook/damsbg

Почетком 60-их година минулог века процењено је да је стање водних ресурса земље недовољно за покривање потреба пољопривреде. На основу тога, донета је одлука о изградњи нових хидроакумулација и брана. Тако је у периоду од 1950. до 1985. г. изграђено 216 великих и више од 2.000 малих хидроакумулација. Изградња тако велике инфраструктуре повлачи за собом питање: шта ће бити с житељима села која су се нашла на територији будућих вештачких језера. Њиховом изградњом с мапе је избрисано на десетине бугарских села.

Данас, некадашњи бум у изградњи хидроакумулација је само носталгично сећање на време социјалистичке Бугарске, посебно ако се узме у обзир да у последњих 35 година није одобрен ниједан пројекат за изградњу новог вештачког језера у земљи.

Тим научника етнографа Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука (БАН) спровео је бројна теренска истраживања подручја која су пре више деценија остала под водом.

Прикупљени подаци и грађа доступни су широј јавности кроз изложбу постера под насловом „Потопљено наслеђе“. Када причамо о рушевинама села која су намерно потопљена у склопу изградње брана за водоснабдевање, обично се то повезује с романтичном сликом тзв. потопљене цркве у хидроакумулацији Жребчево, дуж обале реке Тунџа. Али ова прича има и тамну страну.

Изложба је већ гостовала у Габрову и Монтани - градовима чија је околина била погођена изградњом брана. Тренутна станица изложбе је град Тројан. Иако тамо нема потопљених села, житељи оближњих места Черни Осам и Орешак спремни су да изађу на протест против одлуке власти да се у региону, који пре свега чека на приходе од планинског и еко-туризма, изгради вештачко језеро.

Чиме је регион Тројана привукао пажњу истраживача који су радили на пројекту за потопљено наслеђе Бугарске сазнајемо од доц. Петра Петрова са Института за етнологију и фолклористику БАН:

Доц. Петар Петров

„Подручје града Тројана је посебан случај, јер тамо нема расељених села, али на том подручју до сада није изграђено и вештачко језеро. Године 1986. почели су радови на изградњи хидроакумулације „Черни Осам“ која треба да снабдева градове Плевен и Ловеч водом. Међутим, радови су обустављени 1990. г, након протеста мештана. Они су се жалили на вибрације, буку и загађење околине, али иза свега овога крије се озбиљан еколошки аргумент.

Међутим, проблем несташице воде у Плевену и Ловечу стоји и дан данас, где је уведена рестрикција воде, зато се често покрећу иницијативе за обнављање радова на изградњи бране.“


Овде, истраживачи попут доц. Петрова постављају себи питање о компромисима и уступцима који се могу учинити у име бољег водоснабдевања града као што је Плевен. Међутим, овде се сасвим логично намеће и питање – да ли треба да се жртвује живот у мањим насељеним местима у име побољшања животног стандарда становника већих градова? Идеја о изградњи новог вештачког језера допринела је да на површину испливају и друга питања везана за заштиту животне средине:

„Становници места с подручја испод планираног вештачког језера „Черни Осам“ и даље не пристају на његову изградњу. Према њиховим речима, приликом изградње бране ће бити посечене шуме у централном делу Старе планине. Такође, у непосредној близини је резерват природе „Стенето“ у склопу Националног парка „Централни Балкан.“ А град Плевен се и даље снабдева водом с планине, али она долази водоводом старим више од 50 година. Овде искрсава велико питање о губитку воде због застареле водоводне мреже и цеви које се могу обновити. Дакле, постоје боља решења од изградње вештачког језера и једно од њих је санација постојећег водовода како би се водни ресурси користили ефикасније. За сада две стране – грађани и администрација – делују непомирљиво, зато желимо да покажемо изложбу „Потопљено наслеђе“ у Тројану,“ рекао је доц. Петров.


Фотографије: БТА, Facebook/damsbg, Општина Тројан, plevenpress.com, архива

Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Прочитајте још:




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Арехеолози против забране нестинарства: Упутили петицију патријарху

Бугарско археолошко друштво „Иван Венедиков“ упутило је званичну петицију патријарху Даниилу, оштро реагујући на његов недавни јавни позив за укидање нестинарства, пренела је репортерка БНР Марија Филева.  „Господине Патријарше, не дирајте у..

објављено 1.6.25. 12.30

Враца – економски центар северозападне Бугарске слави Дан града

Враца, некада индустријска престоница северозападне Бугарске, данас с поносом носи титулу водећег економског центра тог региона. Према најновијим подацима Националног завода за статистику за 2023. годину, Врачанска област заузима треће место у држави..

објављено 1.6.25. 10.30

Софијски зоолошки врт отвара своја врата за Дан детета

На Међународни дан детета, 1. јуна 2025. године, Софијски зоолошки врт традиционално ће отворити своја врата за све посетиоце – и мале и велике – потпуно бесплатно. Ове године празник добија посебну тежину: обележава се тачно век откако је 1. јун..

објављено 1.6.25. 08.30