Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори првих химни су просветитељи и књижевници Стојан Робовски и Иван Момчилов, који је уједно и оснивач школе у Елени, учитељ Јордан Ненов и некадашњи ученик школе Иван Каршовски. 

Пету химну написао је Стојан Михајловски, чији су корени дубоко везани за град Елену. Његов отац Никола Михајловски предавао је у градској школи, коју је похађао и син Стојан. Песму „Корачај напред, народе препорођени“ завршио је у априлу 1892. године. У то време, аутор стихова Стојан Михајловски је био професор француског језика у Мушкој гимназији у подунавском граду Русеу, где се вратио, разочаран политиком, након што је два пута изабран за народног посланика.

Песма је први пут објављена у часопису „Мисао,“ крајем 19. века у Русеу, под називом „Ћирило и Методије“ с подназивом „Пројекат за бугарску свешколску химну“, уз белешку: „Русе, 1892, 15. април.“

На тај текст је девет година касније (1901) Панајот Пипков, тада учитељ у граду Ловечу, написао композицију коју су сви ученици певали на Дан свете браће Ћирила и Методија, који се по старом календару обележава 11. маја.

Пипков је покушао да до 9. маја пронађе одговарајући текст, али безуспешно. Читав тај процес описао је у својим мемоарима: „Неколико дана пре 11. маја школске 1900/01. држао сам час певања ученицима трећег разреда. Требало је да напишем нову песму за ученике, али пошто нисам могао да пронађем добар текст, одлучио сам да то одложим за следећи час... Нагнут над неким уџбеником, један од ђака читао је с одушевљењем песму о светој браћи Ћирилу и Методију нашег чувеног мислиоца и песника Стојана Михајловског. И пошто сам тражио текст и ја сам се нагнуо да видим ову песму, која ми је била непозната. Још пре него што сам дошао до половине песме, у глави ми се појавила мелодија надахнута бисерним стиховима. Компоновање музике за песму у четири гласа трајало је свега петнаестак минута. Након што ју је хор отпевао, огласило се школско звоно за крај часа, али су ученици, од којих су многи били и чланови школског црквеног хора, устали и замолили су ме да још неколико пута отпевамо нову песму за време паузе. И не сачекавши мој одговор, почели су да певају гласовима испуњеним радошћу и одушевљењем...“

Химна „Корачај напред, народе препорођени“ изведена је први пут јавно 11. маја 1901. године у Ловечу, као химна у част свете браће Ћирила и Методија и њиховог доприноса бугарској просвети. Већ следеће године песма је стекла статус химне у већини школа широм Бугарске и постала је музички симбол овог светлог празника и израз вишевековне љубави Бугара према просвети и култури.

Извођења Дечјег хора БНР с диригентом акад. Христом Недјалковим и хора „Бодра смена“, под руководством незаборавне Лиљане Бочеве, важе за једне од најбољих изведби ове композиције. 

Уредила, превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: arhangel.bg, БНР -  Христо Ботев, Централна библиотека БАН, БНР - Тонски архив