До краја ове године, Национална библиотека ће организовати четири радионице под називом „Ја пишем глагољицом“. Реч је о културно-образовној иницијативи која на јединствен начин повезује игру, историју и уметност, водећи децу у свет најстаријег словенског писма – глагољице. На овим радионицама малишани не само да ће упознати древна слова, већ ће и сами покушати да их испишу у калиграфском стилу. Истовремено, кроз игру и креативан рад, уче важне историјске чињенице о настанку словенске писмености. „Глагољица је настала по наруџбини кнеза Растислава за потребе Велике Моравске. Циљ је био да се хришћанство – као једна посебна, монотеистичка религија – приближи паганским народима и да им се реч Божја пренесе на разумљивом језику“, објашњава др Ивета Рашева и објашњава:

„У IX веку важила је тзв. тријезична догма – по којој су само три језика сматрана светим — латински, старогрчки и старохебрејски, назван иврит. Управо због тога, каже Рашева, Ћирило и Методије у стварању глагољице користе три симбола с дубоком духовном симболиком: крст, троугао и круг. Крст је симбол хришћанства, троугао представља Свето Тројство – Оца, Сина и Светог Духа – док круг симболише васељену, целину стварања. Када су слова састављена од таквих светих знакова, много је теже ту азбуку одбацити. Напротив, она може конкурирати онима на којима је дозвољено славити Бога. И управо то се и догодило“, истиче Рашева.

Др Ивета Рашева подсећа да су ученици Ћирила и Методија, после прогона у Великој Моравској, уточиште нашли управо у Бугарској – где је глагољица добила своју, како она каже, „другу отаџбину“. Овде су почели преводи богослужбених књига и преписи древних текстова. „Али, глагољицом се пише веома тешко“, истиче Рашева. „Сваки знак захтева прецизно исписивање симбола у комбинацији круга, троугла и крста, у оквиру квадрата. То је калиграфија.“ Управо због те сложености, један од најистакнутијих ученика Свете браће, Климент Охридски, вероватно је усавршио знакове и поставио темеље савремене ћирилице.

Фотографије: Венета Николова