Проф. Константинос Нихоритис је научник за чије име се везује највећи број откривених грчких извора о раду Ћирила и Методија у светским размерама. Истакнут стручњак за старословенски (старобугарски) језик и књижевност и теолог, који је објавио бројне радове о бугарској културној историји и њеним односима са Светом гором, већ више од три деценије проф. Нихоритис предаје бугарски језик на неколико универзитета у Грчкој. Он је инострани члан Бугарске академије наука (БАН), одликован је звањем почасног доктора Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“.

С проф. Нихоритисом разговарамо о делу солунске браће и стварању словенског писма, укључујући о неким спорним моментима у интерпретацији историјских догађаја. „Свако дрво има корење и што је дрво веће, то је дубљи и његов корен. Много тога повезује народе земаља југоисточне Европе. Светитељи нас не деле, они нас спајају,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској истраживач.

Питали смо га зашто су Бугари, ако је већ у првим житијима равноапостола записано да су Грци из Солунске области, у 11. веку почели да мењају текстове житија тврдећи да су словенски просветитељи пореклом Бугари?

Проф. Нихоритис каже да су браћа служила у Одељењу за међународне односе Цариградског Светог синода за време патријарха Фотија I, а пре него што су донели словенско писмо у Великоморавску кнежевину, имали су и друге мисије међу Арабима и Хазарима. После њихове великоморавске мисије и међу Западним Словенима, они су канонизовани – Свети Ћирило након своје смрти 869. г, а Свети Методије – 885. г. у Велехраду, престоници Велике Моравске. Прва житија и службе светој браћи написали су њихови ученици:

• Жив је дух словенских првоучитеља крај обала Мораве

„Они су настали на нашим просторима. У раном периоду, док су њихови ученици, непосредни сведоци дешавања, били живи, богослужбена традиција је била онаква каква је настала и донета из Бугарске. Зато се у старим житијима и службама говори о Великој Моравској, Панонској кнежевини и западним Словенима. У Бугарској је, међутим, конгрегација била бугарска и некако није било по канону рећи да су њихови просветитељи створили словенско писмо, старословенску азбуку за Моравску кнежевину. То је и разлог зашто су у овим текстовима извршене одређене измене - уклањају се делови текста у којима се помињу Моравска, западни Словени или се замењују текстовима о Бугарској. Такав је, рецимо, пролог Светог Ћирила – Успење Ћирилово, у коме писац помиње да је Ћирило био Бугарин по пореклу и да је покрстио Словене дуж реке Брегалница.

Постоје и друга кратка житија Светог Ћирила у којима се наводи да је проповедао у Бугарској, али то није истина,“ каже проф. Нихоритис. У прологу светог Методија спомиње се да се њихова мајка звала Марија, док се то не помиње у пролозима Ћирила и Методија. Такође, имамо и „Солунску легенду“ – „Слово Кирила Филозофа о крштењу Бугара,“ која опет није истинита,“ објашњава проф. Нихоритис.

И данас је дискутабилно питање зашто су света браћа Ћирило и Методије створила веома чудан графички облик глагољичких слова, што их чини посебним и другачијим од латиниских и грчких слова. Занимљиво је и зашто је глагољица у Бугарској замењена ћирилицом:

„Постоје разна мишљења о томе,“ каже проф. Нихоритис и подсећа како је дошло до стварања глагољичког писма: „Моравски кнез Ростислав је тражио да се створи писмо које да не личи ни на латиницу ни на грчко писмо, већ да је нешто другачије. Када су  њихови ученици дошли у Бугарску и посебно они који су отишли у Преслав, међу којима је и Константин Преславски, они су наметнули ћирилицу.“

• Када је настала глагољица?

Истраживач је посебно нагласио да је стварање словенског писма наручио Цариградски патријарх Фотије I много пре него што су свети Ћирило и Методије пошли у Моравску мисију. Створено је како би Византијско царство могло да покрсти и уведе у хришћанство своје словенске поданике, који су живели на Балкану и Малој Азији. Сви ти Словени су говорили бугарским дијалектом. И сам Методије, пре него што се замонашио, десет година је био управник словенске провинције у царству. Зато су и слова која су осмислили свети Ћирило и Методије и преводи рађени у манастиру Полихрон на планини Олимп имали бугарску основу. Ова слова и литература били су спремни и однети у Велику Моравску. Зато су и касније, када су их пренели ученици свете браће, брзо и лако прихваћени у Бугарској.

„Словени који су расељени у Малу Азију служили су се старословенским језиком, што потврђују двогласи који су преузети из наречја, из тамошњег говорног језика, а уведени су у језике западних Словена на просторима Моравске и Панонске кнежевине. Ови текстови су имали језичке особине карактеристичне за старословенски језик. Али ипак, традиција која је настала код западних Словена, повезана је с моравским периодом. А када су дошли у Бугарску, то је већ био чисто бугарски период,“ рекао је грчки истраживач о језичком, филозофском и културном наслеђу које су нам оставили света браћа Ћирило и Методије.

Прочитајте још:

• Посредством језика могу се слати поруке мира, али и објављивати ратови

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: dveri.bg, uni-sofia.bg, necyklopedie.org, архива