Крајем 2024. године бруто богатство домаћинстава у Бугарској премашује 1 трилион лева, показује недавно објављено истраживање Експертског клуба за економију и политику. Према аналитичарима, то је скоро 5 пута БДП-а земље. По глави становника богатство износи 155.424 лева (79.500,77 евра), а по домаћинству – 349.135 лева (178.585,68 евра). Дакле, укупно, током 10 година, узимајући у обзир инфлацију, богатство Бугара се скоро удвостручило.

Ваља истаћи да 70% тог богатства чине некретнине у власништву велике већине бугарских грађана, а чије цене нагло расту последњих година. То јест, реч је о пасивном богатству које у већини случајева не доноси директан приход.

„По мом мишљењу, Бугари се осећају веома богатим, јер ако погледамо колико су пуни ресторани и дискотеке, па и аутомобиле на путевима, то је симбол статуса и богатства. Дакле, Бугари живе богато. Питање је, међутим, да ли су имућни, да ли поседују продуктивну имовину која ради за њих док спавају. И овде је одговор апсолутно „не“ – каже Макс Баклајан, један од аутора истраживања и извршни директор компаније која тргује валутама и племенитим металима.

На пример, само 1,1% Бугара улаже у хартије од вредности, а 84% више воли да држи новац на депозитним рачунима, упркос ниским каматним стопама и инфлацији, која „изједа“ њихову уштеђевину. И то под условом да само 22% штеди новац. Од укупно 300 милијарди финансијске имовине, скоро половина – 145 милијарди, је у облику сопственог пословања, што је са друге тачке гледишта добра вест јер развија економију, истиче Баклајан.

Да ли се Бугари осећају богатима?

„Осећам се као нормална особа – имам довољно за храну, за пиће, имам где да живим, имам будућност, неће ме истерати из куће“, каже Петар, власник мале штампарије. И објашњава: –  Имам довољно новца да платим струју, грејање, воду, телефон, као и за додатне трошкове. Неки људи се обогате, други остају сиромашни. А они који су сиромашни гледају богате те желе да се и они обогате.“

Нормално је да људи желе да имају више – наводи Маријана, која је музичарка:

„Мислим да су Бугари заиста постали богатији, али не много – многе ствари још увек не могу себи да приушти. А желе више, свака нормална особа жели да има више.“

Јорданка, има 88 година, пензионисани инжењер је:

„Осећам се као просечна особа. Нисам богата, али углавном задовољавам своје потребе, новац који имам ми је мање-више довољан. Али добро је имати више. Ипак, боље је него пре“, каже старија жена.

Квантитативне акумулације до сада нису довеле до квалитативних промена, наводи социјални антрополог Харалан Александров, са којим смо то питање посматрали из перспективе народне психологије:

„Очито је да постоји квантитативна промена – током ових година Бугари су се једноставно обогатили. Да ли постоји квалитативна промена, тешко је закључити, али пре се може рећи да се квантитативна промена не трансформише у квалитативну промену, будући да је, као што се види из овог истраживања, огромни део богатства у облику некретнина које се могу сматрати и активом, и пасивом, јер је ликвидност знатно мања. Ово је веома традиционалан модел. Обрнуто је било 90. година прошлог века – тада су Бугари постајали сиромашнији. Наравно, прво је жртвована луксузна потрошња, затим путовања. Последње две ствари којих су се Бугари одрекли биле су улагање у образовање деце и улагање у имовину. „Мој дом је моја тврђава“ – заиста је то кредо нашег народа и тешко да ће се то ускоро променити, веома је дубоко и на неки начин повезано са трауматичним идентитетом бугарске заједнице. Имате осећај да је свет драматично и претеће место и желите да имате нешто за шта ћете се ухватити“, казао је Харалан Александров.

Да ли ће Бугари постајати још богатији, показаће будућност. Али свакако смо тренутно на крају циклуса поскупљења некретнина, где је углавном и концентрисано наше богатство, тврди Макс Баклајан. И саветује – највреднија инвестиција коју можемо направити јесте у финансијску писменост.

Фотографије: Иван Гергов, лична архива, БНP, pixabay, ekipbg.com, БГНЕС
Превела и објавила: Албена Џерманова