Познати композитор, диригент и фолклориста Филип Кутев ствара симболичну синтезу бугарске народне и класичне музике. Почетак је стављен 1951. године, када је основан Државни ансамбл народних песама и игара (данас Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев“). Први његови чланови нису имали квалификацију. У марту 1952. године доскорашњи аматери су наступили пред софијском публиком и успех је био тријумфалан. „Сасвим намерно сам се определио за рад са природним талентима. Бирао сам песме са садржајним текстовима, лепом мелодијом и карактеристичним за различите регионе Бугарске ритмовима. Ми смо, да тако кажем, народно стваралаштво извадили из музеја и дали му нов живот“, рекао је једном приликом Филип Кутев.
Он је први почео да обрађује изворне бугарске народне песме, чувајући изворну мелодију. Створио је десетине ремек-дела која су постала музички амблем Бугарске широм света – „Легла је Тодора“, „Да л` си лала, или зумбул“, „Пролетела птичица“, „Кажи, Ангјо“... Прва турнеја ансамбла – у Белгији, је одушевљеним одјеком код публике и у штампи буквално поцепала „гвоздену завесу“.
Једну од најпознатијих рецензија наступа Државног ансамбла народних песама и игара објавио је 7. октобра 1963. године лист The New York Times. И данас цитирају речи америчког критичара који је написао: „Постоји мит да је Орфеј рођен тамо где је сада Бугарска. Изгледа да је то чињеница, а не мит чим његове ћерке и данас тамо певају!“ .
Међу познатим обрадама Филипа Кутева је песма из околине града Елин Пелин „Драгана и славуј“. Рађена је 1959. године за Државни ансамбл народних песама и игара. Прва певачица која ју је представила на професионалној сцени била је Димитрина Делчева из села Огњаново, у близини града Елин Пелин, али манир певања носи обележја музичких традиција западног дела Средногорја (јужно од Старе планине).
Поред акапела извођења величанствених певачица Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“, под диригентском палицом Георгија Генова, вреди чути још једно непревазиђено извођење песме „Драгана и славуј“ – оно Софијског камерног хора „Љубомир Пипков“, чији је дугогодишњи руководилац био наш познати хорски диригент и музички педагог Васил Арнаудов. Снимак је из 1977. године.
Још један ексклузивни музички доживљај са програма Европског музичког фестивала у Софији очекује се 8. јуна у 19,30 часова у Централном војном клубу. Након успеха на Међународном музичком фестивалу „Варненско лето“ 2023. године, Вроцлавски барокни..
Почетком 70-их година 20. века у Бугарској су се појавиле три песме које се и данас слушају. Године 1970. је песма „Једна бугарска ружа“ композитора Димитра Влчева, у непревазиђеној интерпретацији Паше Христове, освојила прву награду на Међународном..
„Сећање“ је наслов најновије песме групе „Остава“, која ће бити део предстојећег албума бенда. И док је њихов претходни сингл „ Крив “ био дубоко емотиван, у тексту песме „Сећање“ преплићу се денс звук и блага носталгија. Текст су потписали гитариста..
Двоје младих певача – Тодор Гаџалов и Теодора Цончева, удружили су своје креативне и музичке снаге и снимили дуетску песму „Нико не љуби као ти.“ Осим што..
Јединствени за Бугарску Вагнеров фестивал Софијске опере и балета ове године почиње 26. јуна премијером опере „Танхојзер“. То је девето дело Рихарда..