Тридесет одсто Бугара или 1,8 милиона људи спада у групу енергетски сиромашних домаћинстава, која немају приступ основним енергетским услугама као што су грејање, хлађење, осветљење и енергија за уређаје, јавља репортерка БНР Цветелина Стојанова. Других 365 хиљада Бугара има статус рањивих потрошача, док око 21 одсто нису у могућности да себи обезбеде довољну топлину у домаћинству.
У ставу Економског и социјалног савета се наводи да влада заостаје са увођењем механизама за процену, идентификацију и праћење енергетски сиромашних домаћинстава у нашој земљи.
У јулу прошле године просечна месечна цена електричне енергије у Бугарској, Румунији и Грчкој била је преко 110 одсто већа него у земљама Централне Европе попут Немачке, Аустрије и Чешке, постаје јасно из документа, у којем се истиче да „као резултат тога, бугарски привредници и бугарска држава, кроз компензације које исплаћује, плаћају неподношљиво високу цену за електричну енергију, а то има изузетно неповољан утицај на економску конкурентност и животни стандард.“
Бугарска и Турска имају привилегију да се налазе на раскрсници Европе и Азије, што саобраћајне коридоре, железничке пруге и модернизацију граничних прелаза чини стратешким фактором за развој целог региона. Ово је изјавио лидер ГЕРБ Бојко Борисов на..
„Наш дугорочни циљ треба да буде одржив мир у Украјини, који се може постићи једино кроз уску сарадњу између ЕУ и САД и Украјине. Мир, који ће гарантовати безбедност украјинских грађана, стабилност у региону и подржавати вредности слободе и демократије...
Агенција за безбедност храна Азербејџана увела је привремена ограничења на увоз одређених производа из неких региона Бугарске и Хрватске због заразних болести код преживара у тим земљама, преноси БТА позивајући се на локалне медије. Ограничења су..
Расте интересовање младих људи бугарског порекла из иностранства за студирање на бугарским високошколским установама. Међу уписанима на студије за..
Након увећања пензија према "швајцарском моделу" од 1. јула за 8,6%, просечна месечна пензија је у јулу премашила 1.000 лева и достигла 1.015,22 лева..
У првој половини 2025. године нето прилив страних директних инвестиција у нашу земљу је достигао 848 милиона евра (0,8% БДП-а), што представља пад..