У последњих десет година број коза у Бугарској опао је за око 30%, показују званични подаци, а неке аутохтоне расе биле су на ивици изумирања. Ипак, упркос том алармантном тренду, Димитар Тотев из подбалканског села Турија одлучио је да у свом крају поново покрене узгој скоро заборављене расе – бугарске беле млечне козе.
„Првих неколико година узгајао сам обичне домаће козе. Мој избор није случајан – провео сам доста времена у Грчкој, где сам радио код човека који је имао чак 700 коза. Тада сам видео колико су ове животиње једноставне за узгој. Ако им пружиш пажњу и не узнемираваш их, узвратиће ти млеком“, прича Димитар.
„Овде има превише препрека, превише институција. Ако ти једна дозволи нешто, друге две ће ти то забранити“, каже он. „Нисмо ни покушавали да правимо финални производ, јер има превише компликација. На пример, ако желиш да продајеш сир у продавници, потребни су документи за сваки корак – етикете, анализе, сертификати... То постаје прескупо.“ Упоређује ситуацију са Француском, где, како каже, „фармер изнесе свој производ на тезгу и продаје га као занатски. Код нас је то немогуће.“
Док велике фарме раде уз државне субвенције и лакше налазе пут до трговинских ланаца, мали произвођачи попут Димитра Тотева ослањају се на локалне млекаре које откупљују сирово млеко по изузетно ниским ценама. „Оно што преостане после плаћања рачуна за струју и воду, то је за нас“, каже Димитар, који током зиме мора да обезбеди преко 2.000 бала сена како би прехранио својих 120 коза. Зарада, каже, често једва покрије основне трошкове. Улазак у велике трговинске ланце за мале произвођаче је немогућа мисија: „Услови уговора су неповољни, а држава стално поставља нове административне препреке. “На папиру, отварање сопствене млекаре делује као логичан корак. У пракси је то много теже. А шта се дешава када коначно почнете да производите крајњи производ?
„Тада почињу муке. Тешко је продати производ само на пијаци, јер и тамо постоје одређени услови које треба испунити. А у продавнице не можете ни да уђете, јер немате довољне количине. Не можете имати тону сира и мислити да ћете снабдевати трговински ланац који дневно продаје по сто килограма, док ви имате довољно сира само за десет дана.“
Бугарска бела млечна коза данас није угрожена врста, али борба за опстанак оних који је узгајају и даље траје – сада без европских субвенција које су некада подржавале традиционалне фармере, јер се ова раса коза сматра обновљеном. Иако постоје програми за очување ретких раса, строги услови и ограничена примена чине приступ тим средствима скоро немогућим за сточаре као што је Димитар.
„Ово није бизнис, ово је жива мука! Ушли смо у игру и због тога не одустајемо, јер смо увек веровали да ће доћи бољи дани. Ако држава жели да помогне, нека нам бар не стоји на путу. И нека не финансира само „наше“, већ нека пусти тржиште да функционише. А ако си добар произвођач, купци ће те сами тражити“, каже Димитр Тотев за Радио Бугарску.
Превела и објавила: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Венета Николова
У другом кварталу 2025. г. је бруто домаћи производ (БДП) Бугарске порастао за 3,1% у односу на исти период прошле године и за 0,7% у поређењу с првим кварталом 2025. г, показују подаци Националног завода за статистику, преноси БГНЕС. Статистички..
Национална компанија „Железничка инфраструктура“ планира да гради брзу пругу до граничног прелаза Лесово на бугарско-турској граници. Нова железничка веза ће унапредити повезаност и саобраћајни капацитет између Бугарске и Турске, саопштавају из..
Закључно с крајем јуна 2025. г, број новозапослених лица у Бугарској је повећан за 1,3% у односу на март 2025. г. и достигао је 2.38 милиона, показују прелиминарни подаци Националног завода за статистику. Највећи раст броја новозапослених у првом..
Национална компанија „Железничка инфраструктура“ планира да гради брзу пругу до граничног прелаза Лесово на бугарско-турској граници. Нова железничка веза..
У другом кварталу 2025. г. је бруто домаћи производ (БДП) Бугарске порастао за 3,1% у односу на исти период прошле године и за 0,7% у поређењу с првим..
Променљиво облачно
Ведро