Један од најауторитетнијих музичара, који је током каријере био на важним позицијама, Черкин је био изузетан вокални педагог, међу чијим ученицима су биле Александрина Милчева и Анна Томова-Синтова.

Његова ученица је била и сјајна оперска дива Љуба Велич – једна од првих Бугарки које су освојиле светску сцену оперског театра. Велич је широј публици најпознатија по улози Саломе у истоименој опери Рихарда Штрауса. А велики композитор је само један од светских музичара који су се дивили њеном таленту.

Током Другог светског рата, Бугарском се проширила гласина да је Љуба страдала у једном од бомбардовања Беча. Шокиран овом вешћу, композитор је написао једну од својих најпопуларнијих вокалних минијатура – „Плавоока“, на стихове Елисавете Багрјане. Вест о смрти плавооке и црвенокосе Љубе Велич, срећом, испоставила се као лажна, а композиција „Плавоока“ – прожета тугом због губитка блиске и драге особе, и дан данас је једно од најомиљенијих бугарских класичних дела. Изводиле су је истакнуте оперске певачице, међу којима су Јулија Винер, Благовеста Карнобатлова, Красимира Стојанова, Надја Крстева, Александрина Пендачанска.

„Плавоока“ – изводи Јулија Винер уз пратњу СО БНР, снимак из 1967.

Међутим, мало ко од љубитеља музике зна да је „Плавоока“ одиграла важну улогу у каријери Гене Димитрове. Бугарска дела на репертоару непревазиђене Гене Димитрове могу се пребројати на прсте једне руке. А композиција „Плавоока“ је повезана с њеним првим тријумфом – првом наградом и златном медаљом на четвртом Конкурсу за младе оперске певаче одржаном 1970. г. у Софији. Занимљиви су снимци првог и другог круга такмичења из априла 1970, у којима су млади певачи изводили фрагменте из опера и камерне минијатуре уз пратњу клавира. Гена је представила арије – Вердијеву „Моћ судбине“ и Моцартовог „Дон Хуана,“ песме Рихарда Штрауса и Рахмањинова и „Плавооку“ Георгија Златева-Черкина. Снимак извођења у пратњи виртуозног пијанисте Атанаса Атанасова део је драгоцене архиве у власништву Бугарског националног радија. На крају снимка чују се аплаузи, јер се престижно оперско такмичење одржавало уз присуство публике. Након златне медаље освојене у Софији, Гена Димитрова је 1972. г. освојила прво место и на такмичењу у Тревизу, Италија. Уследили су усавршавање у Миланској скали и блистава светска каријера.

Примадона Гена Димитрова напустила нас је 2005. г. Две деценије касније, сетимо је се с комадом „Плавоока.“

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА - архива, operasz.bg, архива