Јединствени за Бугарску Вагнеров фестивал Софијске опере и балета ове године почиње 26. јуна премијером опере „Танхојзер“. То је девето дело Рихарда Вагнера на репертоару софијске трупе.

На конференцији за новинаре посвећеној новом издању Фестивала је акад. Пламен Карталов – директор на Софијске опере и балета, цитирао билтен Међународне невладине организације Opera Europa, у којем је Софијска опера названа "жариштем европског културног утицаја".

„Сви смо веома поносни на бугарске оперске певаче, без којих нисам хтео да радим овај Вагнеров маратон. Зато, драге колеге, хвала вам! Ви сте ми поверовали. Никада вас нисам ни на шта обавезивао. Неки су говорили да ће Вагнер уништити ваше гласове – напротив, ми смо доказали да Вагнер поправља гласове који често нису правилно постављени, тако да сам поносан на вас, хвала вам и ви то доказујете сваког тренутка. У представи „Танхојзера“ имамо најбоље вокално присуство у Бугарској које се може чути. То је национално благо које је концентрисано у Софијској опери.“

У Вагнеровој опери редитељ види моралну везу либрета и музике са поруком Цркве и друштва за учвршћивање вере, за оптимизам и наду у данашњем свету ратова, који је заборавио људску вредност врлина, у свету самоуверености и похлепе политичара, проповедника демократије и људи који су се предали задовољствима. У том контексту, нова поставка „Танхојзера“ са бугарским оперским певачима се претвара у савремену драму – не само о греху и опроштају, већ и о човеку који тражи целину и слободу у свету растрзаном између крајности.

Диригент представе је Константин Тринкс, који је добро познат бугарској публици и веома вољен у Софијској опери. На конференцији за новинаре он је извођачки састав Опере оценио као диван и додао да су то најбољи певачи, најбољи музичари, најбољи ансамбл. Тринкс је нагласио да у „Танхојзеру“ неће певати гости из иностранства, на шта би Софијска опера требало да буде веома поносна, јер се не сећа неког немачког позоришта које би могло да постави Вагнерову оперу ослањајући се искључиво на сопствене ресурсе, док у Софији постоји двострука, чак и трострука солистичка постава.

Сценограф из Хрватске – Свен Јонке, је такође добро познат софијској публици. На конференцији за новинаре је он подвукао да му редитељ Пламен Карталов даје потпуну слободу да ради на било којој концепцији.

Превела и објавила: Албена Џерманова