Након мање од два сата вожње северозападно од Софије, стижемо до Врачанског дела Старе планине. Дочекују нас бујно зеленило, сликовите оштре, стрме стене и богата историја.

Очаравајући погледи на Стару планину и Врачанску равницуинспирасали су и патријарха бугарске књижевности Ивана Вазова. Кажу да је он желео да својим очима види „бојно поље“ Ботевљеве чете у Врачанском делу Старе планине и кренуо је стазама од Љутог Брода до врха Околчица (Вола). Данас су дуж стазе којом је ишла чета Христа Ботева обележене туристичке руте за љубитеље планинарења и планинског бициклизма.

Многе знаменитости у том подручју су лако доступне аутомобилом. Међу њима су два манастира, музеј-кућа Бабе Илијце (јунакиње Вазовљеве приповетке „Једна Бугарка“) и природна знаменитост – стеновити феномен „Ритлите“.

Одавде се види и Крст ополченаца – споменик висок 35 метара, који овековечава подвиг Ботева и његове чете.

Поглед који се одавде пружа заиста плени.

Да би се одморили од пута, неки туристи свраћају до Черепишког манастира Успења Богородичиног и цркве, која је саграђена у стилу типичном за доба нашег националног препорода. Иван Вазов је два пута свраћао овде, о чему сведочи и посебни музејски кутак.

Враћајући се назад у Софију, свраћамо у Осеновлашки манастир Рођења Пресвете Богоридице.

Текст и фотографије: Елена Каркаланова

Превела и објавила: Албена Џерманова