Историја музејског рада у Пазарџику почиње у другој половини 19. века, када је формирана збирка старина, новчића и црквених рукописа. Током година музеј је обогатио своју колекцију и данас, након више од 100 година, Регионални историјски музеј у Пазарџику чува око 100.000 музеалија – археолошких и етнографских предмета, докумената везаних за историјске догађаје и личности, за традиције и обичаје становништва овог краја.

Највеће интересовање привлачи обновљена 2024. године сала „Археологија“ – нова модерна поставка, која задовољава захтеве савремене генерације посетилаца.

„Централно место посвећено је најдуже проучаваном и најзначајнијем археолошком локалитету у околини Пазарџика – хумци ˈЈунацитеˈ – каже Валентина Танева, заменик директора музеја. – У сали ˈАрхеологијаˈ изложене су разне врсте посуда и култних предмета, а најзанимљивији су златни налази откривени током ископавања хумке.“

Међу њима је и златна перлица из средине 5. миленијума пре нове ере. Према молекуларној анализи, то је најстарије обрађено злато до сада откривено у свету.

„Она је сасвим мала, али је вредна и представља доказ обраде злата у том периоду. Поред тога, приказани су златна апликација, спирала, бакарни предмети – шила, игле, секира, који сведоче о постојању металуршког центра на локалитету ˈЈунацитеˈ и почетној производњи металних предмета у том периоду.

Први пут излажемо и благо из Равногора – украс за коњску опрему, златне налазе са две сахране, златне апликације из Калугерова итд“, каже у специјалном интервјуу Радио Бугарској Валентина Танева.

„Музеј нуди и интерактиван доживљај. На пример, интерактивна карта, која приказује најважније истраживане локалитете на подручју Пазарџика и околине, са информацијама о природи археолошких налазишта и истраживачима који су тамо радили, као и о томе када су рађена археолошка истраживања и шта је све пронађено. Постоји и видео-зид на којем приказујемо додатне информације о другим налазима који нису укључени у експозицију.

Постоји посебан сектор за одржавање пројекција филмова о археолошким истраживањима, а намењен је и одржавању других активности. И сасвим заслужено, због своје активности и нове изложбе, 2025. године Регионални историјски музеј у Пазарџику је добио највишу награду Бугарског удружења музеја – Музеј године“, поносно каже наша саговорница.

Предмет интересовања Регионалног историјског музеја у Пазарџику је и истраживање мноштва тврђава, светилишта и древних храмова у околини града. Музеј има сталну етнографску поставку.

„Етнографска збирка је заиста богата. Годинама су музеалије прикупљали етнографи који раде у музеју. Она садржи предмете из живота становништва овог краја, везане за занате, трговину, пољопривредне активности и верске ритуале, а смештена је у највећој згради грађеној у стилу нашег националног препорода у Пазарџику, из 1850. године, која је проглашена спомеником архитектуре и уметности.“

У 18 соба ове куће, чији је власник био Никола Христович – богати трговац, приказана је архитектура стамбених и јавних зграда.

Прикупљени и очувани су вредни предмети из градског живота, занатски и пољопривредни алати, народни музички инструменти, одећа и накит.

У саставу Регионалног историјског музеја је још један споменик културе – родна кућа истакнутог политичара и државника у периоду после ослобођења Бугарске од османске владавине, писца, преводиоца и сликара Константина Величкова.

Тамо је смештена поставка везана за његов живот и рад и интеријер куће из доба националног препорода Бугарске.

Прочитајте још:
Фотографије: Десислава Семковска
Превела и објавила: Албена Џерманова
Стопама Алека Константинова и легендарног успона на Черни врх на стотине љубитеља планине обележиће 130 година од првог организованог туристичког излета код нас. Јубиларне прославе почеле су свечаним програмом у Војном клубу у Софији већ 27...
Блага клима, културни догађаји и могућности за упознавање локалне традиције – само су неки од разлога зашто да у јесен посетите Софију, пише водећи италијански портал за путовања siviaggia.it, који је недавно посветио опширни текст бугарској престоници...
У јулу 2025. г, број путовања бугарских грађана у иностранство порастао је за 16,8% у односу на јул 2024. г. Према подацима Националног завода за статистику, Бугари највише путују у – Грчку (261,7 хиљада), Турску (253,2 хиљаде), Румунију (91,7 хиљада),..