Вековима је бугарски народ испредао бројне легенде о војводи Дељу, а захвални житељи Родопа опевали су га и посветили му једне од најлепших песама и предања.
Песму „Излел је хајдук Дељо“ (Изашао хајдук Дељо) први пут су забележили фолклористи из Златоградског краја 30-их година минулог века. Први пут је снимљена на Бугарском националном радију у извођењу Надежде Хвојневе. Године 1965, за време првог Националног сабора бугарског народног стваралаштва у Копривштици, америчка фолклористкиња по имену Етел Рејм је чула песму у извођењу тада 23-годишње Ваље Балканске и остала је одушевљена.
Ваља Балканска је рођена у селу Арда, општина Смољан. Обдарена гласом изузетне лепоте и одличним музичим слухом, она није престајала да пева. Са 18 година, тајно је отишла на аудицију у Смољану. Каријеру је започела 1960. г. као солисткиња у Државном ансамблу народних песама и игара „Родопи.“
Недуго након што је Етел Рејм чула извођење Ваље Балканске у Копривштици, млади амерички етнограф Мартин Кејниг такође је био заинтригиран музичком културом Бугарске. Он је основао невладину организацију која се бавила проучавањем, документирањем и промовисањем традиционалне културе. У САД је имао прилику да чује снимке које је урадила Етел Рејм током свог боравка у Копривштици. Њих двоје су се сложили да обавезно морају да се сретну с Ваљом Балканском.
Кејниг је с тонском екипом и техником у Бугарску стигао 1968. г. И пошто у близини Смољана није било студија, технику су поставили у једној учионици с ниским плафоном. Ваља је стајала у једном ћошку собе, у другом су била два гајдаша, сви с микрофоном испред себе. Гајдаши нису професионални музичари, већ рудари: „Стефан Захманов из села Соколовци и Лазар Каневски из села Момчиловци били су тако фантастични јер су свирали од срца,“ говорио је Кејниг годинама касније.
Међутим, амерички фолклористи немају везе с избором песме „Излел је хајдук Дељо“ за Златну плочу – селекцију снимака који репрезентују земаљску цивилизацију, коју су 1977. године понела два свемирска брода – Војаџер 1 и Војаџер 2. Диск садржи фотографије и звуке природе, који имају за циљ да ванземаљским цивилизацијама представе биолошку разноврсност и богатство култура на Земљи. На плочи су се, поред звукова таласа, кише, ветра и животиња, нашли и поздрави на 55 језика, поруке америчког председника и генералног секретара УН. Нажалост, нашег језика нема међу тих 55. Међутим, на златној плочи је снимљено и 27 музичких нумера у трајању од 90 минута - од Баха, Моцарта, Бетовена и Стравинског до фолклора са острва Јава, из Сенегала, Заира, Аустралије, Мексика, Нове Гвинеје, Јапана, Грузије, Перуа, Азербејџана, Кине, Индије, са Соломонских острва и музике Навахо индијанаца из САД. Међу њима је своје место нашао и бугарски бисер „Излел је хајдук Дељо“.
Глас Ваље Балканске – земаљски глас ванземаљских димензија, одавно је постао део Васионе. И данас је Ваља Балканска симбол мудрости бугарског народа, јединственог духа бугарског фолклора, доброте и човечности, вечне тежње за хармонијом и савршенством.
Снимак који често звучи у етеру јесте онај Ваље Балканске уз пратњу гајдаша Димитра Петковског, који је снимљен 1968. г. на сабору „Прослава хајдуштва“ на месту Агликина пољана код Сливена.
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Мартин Кејниг, архива БНР, архива
Град Правец ће у наредним данима бити својеврсна позорница класичне музике под ведрим небом. Од 18. до 20. јула 2025. г, на живописној обали језера и централном градском тргу ће се одржати 20, јубиларно издање Pravets Art Nights-а – догађаја који у..
Државна опера у Старој Загори ће свој 100. рођендан прославити уз премијерно извођење опере „Цар Калојан“ Панча Владигерова на сцени Античког форума „Аугуста Трајана“ 17. и 18. јула, од 21.00 ч. Опера „Цар Калојан“ с либретом Николаја Лилијева, по..
Три вечери рок музике под звездама обећава нам Општина Банско. Од 17. до 19. јула на сцени планинског одмаралишта на Пирину наступиће једне од најомиљенијих бугарских рок група – „Ахат“, No more many more, Hammerhead, Odd crew, певачица Милена Славова, а..
Град Правец ће у наредним данима бити својеврсна позорница класичне музике под ведрим небом. Од 18. до 20. јула 2025. г, на живописној обали језера и..