Бугарска је 6. септембра 1885. осванула с радосном вешћу: проглашено је уједињење Кнежевине Бугарске и  Источне Румелије. Био је то крај поделе на северну и јужну Бугарску. Вест је затекла кнеза Александра I Батенберга у његовој црноморској резиденцији код Варне. Он је одмах кренуо у Трново и 8. септембра издао је Манифест којим прихвата и легитимише Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Упркос вољи Великих сила, две Бугарске су постале једно.

Ово је међу најзначајнијим догађајима у историји нове бугарске државе и успешан корак ка испуњењу националног програма Бугара, наставак националне револуције. Свега 7 година после Ослобођења од отоманске владавине 1878. године, Бугари са обе стране Старе планине усудили су се да прекрше Берлински уговор Великих сила и заједно докажу своју политичку зрелост и вољу да се слободно развијају.

• 6. септембра 1885. године Бугарска поново постала јединствена држава

По традицији, широм Бугарске овај знаменити датум обележава се свечаним молебанима и полагањем цвећа на споменике хероја Уједињења, а кулминација је свечани ватромет у Пловдиву – граду, у којем је 10. фебруара 1885. године створен Бугарски тајни револуционарни комитет који је на данашњи те исте године, уз подршку војске и јавности, прогласио Уједињење Источне Румелије и Кнежевине Бугарске.