Бугарска православна црква 18. августа обележава Успење Светог Јована РилскогЧудотворца, небеског покровитеља бугарског народа.
Рођен око 876. године у селу Скрино, у Осоговској планини, он је био једна од најзначајнијих фигура у Средњем веку и значајно је утицао на цео источнословенски свет. Живео је у доба тзв. Златног века Бугарске, када је хришћанство постало званична религија Бугара и када је почео процват бугарске књижевности и културе.
Још у својим младалачким годинама Јован Рилски је жудео да свој живот посвети Богу. Напустио је родно село и отишао у манастир где је примио монаштво, али је напустио и манастир те заживео испосничким животом у планини Рили где је основао Рилски манастир. Својим следбеницима оставио је писмени завет који рилски монаси памте и држе и данас. Светитељ пише да су они који су се предали среброљубљу, зашли од вере. Жудња за стицањем материјалног богатства удаљава човека од духовног усмерења које даје вера. У том смислу овај светитељев завет намењен је и свим савременим људима који желе да живе духовним животом.
Свети Јован Рилски упокојио се мирно у Господу 18. августа 946. годдине, у 70. години свог живота. Сахрањен је у малој цркви Рилског манастира.
Историја дуга чак пет миленијума лежи скривена у рушевинама средњовековне тврђаве Рјаховец, где су пре 10 година започета систематска археолошка истраживања. Управо тим поводом, 17. новембра, Историјски музеј у Горњој Орјаховици отворио је изложбу..
Археолози су протеклих дана открили део сложене подземне инфраструктуре која је некада служила римским термама у Рацијарији – једном од најзначајнијих античких градова северозападне Бугарске који је подигнут у првом веку на месту данашњег села..
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили..