Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су постигла завидан квалитет својих препознатљивих производа који су освојили широко тржиште како у Бугарској, тако и у иностранству.

Постоје два мишљења о настанку ћилимарства у Котелу. Једно је да је оно пренето из града Чипровци после трагичног догађаја – угушивања устанка против османске власти из 1688. године. Друго мишљење гласи да је техника ткања ћилима донета из Грузије преко контаката трговаца из Котела. Подаци о историји котленског ћилима су прилично оскудни због пожара који је избио у Котелу 1894. године и скоро цео град претворио у згариште. Срећом, у фонду Етнографског музеја су сачувана 34 ћилима, од којих је осам датовано, а најстарији је из 1860. године.

Изврсни узорци аутентичног котленског ћилима са чудним именима су плод невероватног уметничког талента и истанчаног смисла за естетику ћилимарки.
Више о Котленској школи и њеним ћилимима можете сазнати из текста „Котленски ћилими – пут духовних трагања Бугарке“ Дарине Григорове.
Саставила, превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: ranica.eu, Шевкије Чакир
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Када се неким посебним поводом окупљамо са својим рођацима или пријатељима, у знак поштовања и као успомену, обично им дајемо поклон уз лепу честитку. У прошлости су примљену честитку чували као драгу успомену и често се она преносила с..