Да би млади људи били адекватни савременим изазовима – тржишту рада, развоју технологија и захтевима света око нас, образовању су потребне реформе, поткрепљене одговарајућим законима. Један од њих је Закон о предшколском и школском образовању, чије ће виталне, али закаснеле промене, према речима посланице коалиције ГЕРБ-СДС Јорданке Фандакове, бити приоритет у програму јесењег заседања парламента.

"То је први корак ка великој реформи, коју су припремили министар Красимир Влчев и његов тим, како би смо имали модерно образовање, које одговара очекивањима и захтевима 21. века", рекла је народна посланица. Реч је о око 20 промена у раду школа и вртића, које је након јавне расправе Парламентарни одбор за образовање и науку усвојио у начелу.

"Циљ је да наше образовање учинимо функционалнијим. Још увек се ослањамо на много академизма, на убрзано акумулирање знања што не даје резултате. Потребне су нам веће могућности за формирање вештина важних за наше динамично време, као и увођење савремених технологија у наставни процес. А то захтева промене у наставним плановима и програмима, у формату испита, као и обуку учитеља, наставника и професора", каже Јорданка Фандакова, чланица Парламентарног одбора за образовање и науку и бивша министарка образовања.

Једна од предложених промена односи се на такозвано инклузивно образовање. "До сада смо говорили о деци са посебним образовним потребама, али идеја је да се образовни рад у школи прошири и да се ради и са децом са проблемима у понашању, што је озбиљан проблем", објашњава Фандакова. Друге промене тичу се забране мобилних телефона на часу – из здравствених разлога и у образовне сврхе.

"Не можемо наставити са старим форматом испита и очекивати нове резултате. Важно је постепено уводити практичне задатке како би деца могла да формирају вештине критичког размишљања и анализе, да праве везе између различитих тема, укључујући и интердисциплинарне, јер је математика кључна дисциплина, али потребан је и рад на пољу природних наука."

Увођење предмета "Врлине и религија", које изазива полемику у нашем друштву, такође је део измена Закона о предшколском и школском образовању.

"Како родитељи, тако и учитељи, наставници и професори, све више схватају да је ово предмет без оцењивања, који нуди прилику за избор у оквиру обавезног наставног плана и програма. На тим часовима ће се изучавати религија или ће се на њима говорити о саосећању, о доброти", наводи Фандакова

Један од приоритета укључених у управљачки програм Владе јесте успостављање наше земље као духовног и језичког простора широм света. У току су напори да се бугарски језик призна као део образовних система других земаља и да се пружи могућност полагања матурског испита – задатак који је наше Министарство спољних послова већ ставило нашим амбасадама.

"Задатак који имају наше дипломате у иностранству, а надам се да ће им бугарске заједнице помоћи, јесте да шире нашу културу и наш матерњи језик. То је наша жеља и колеге у иностранству могу рачунати на нашу помоћ. Ускоро ћу организовати седницу Парламентарног одбора за спољну политику на којој ћемо размотрити изучавање бугарског језика у иностранству", каже Јорданка Фандакова

Фотографије: БГНЕС, БТА (архив), БНР - Христо Ботев, Свети синод БПЦ

Извор: Интервју Нине Цаневе са Јорданком Фандаковом за програм "Христо Ботев" БНР

Текст: Дијана Цанкова

Превела и објавила: Албена Џерманова