Током целог лета, па и сада, Бугарска се бори са бројним пожарима – пољским и шумским. Истовремено, преко пола милиона људи је без воде или на строгом режиму водоснабдевања. Заокупљени актуелним проблемима, и грађани, и власти, као да заборављају да се приближавањем јесењих падавина можемо суочити са новим проблемом – поплавама, које су, нажалост, већ уобичајена појава у Европи, па и на територији наше земље.

Да ли се очекује да ће јесен 2025. бити напета у погледу поплава?

"Због тренда сушне јесени опасност од изливања река долази зими и у пролеће, те се евентуалне поплаве очекују нешто касније", рекао је за Радио Бугарску Борислав Сандов, бивши министар животне средине и вода и наставио:

"Пожари и суша свакако остају главни фактор екстремних манифестација климатских промена и то ће трајати до краја а можда и до средине септембра, па чак и до краја октобра – постоји таква могућност због све сушније јесени. Према томе, поплаве су могуће, али само у неким местима. Главни проблем са поплавама се све више јавља током зимске и пролећне сезоне", истиче Сандов, али и упозорава да јесен доноси ризике за неке регионе земље, посебно за нека места у Северној Бугарској и на северним падинама Старе планине.

Један проблем доводи до другог – велики пожари и нестанак биљног света на великим површинама као последица пожара често су предуслов за будуће проблеме везане за несташицу воде и поплаве:

"Подручја која су погођена пожарима, свакако представљају ризик од нових катастрофа. С једне стране, то је несташица воде, као последица губитка шуме која има важну улогу у задржавању воде. Насеља која рачунају на воду из извора у близини ових шума вероватно ће трпети последице. Други главни проблем, посебно када су пожари велики и на теренима пошумљеним четинарима, представља озбиљан ризик од поплава, јер шума губи своју главну функцију – да зауставља поплаве или бар да ублажи последице".

Према речима бившег министра животне средине и вода, који је и дугогодишњи еколошки активиста, главни проблем су климатске промене, а држава не чини оно што је потребно за смањење емисије угљеника – њихово смањење резултат је пре свега увођења нових технологија, а не спровођења конкретне политике. "Свакако транспорт, енергетика, тешка индустрија остају главни фактор повећања угљеничних емисија, повећања температуре и озбиљних климатских промена. За територију бугарске државе то значи интензивније и чешће екстремне временске прилике". Још увек код нас недостају адекватна координација и мере превенције како би се спречиле одређене негативне појаве повезане са екстремним временским условима и како би грађани и институције били припремљени. "Такође, недостају рано упозоравање и акције пре дешавања одређених догађаја, јер се у многим случајевима они могу предвидети од 24 до 72 сата унапред". Управо у том временском периоду надлежне институције треба да сазову одговарајуће штабове и предузму превентивне мере, али се то не дешава" – наводи Борислав Сандов. Осим тога, чишћење речних корита се често не врши у превентивне сврхе, већ да би се дрво користило у друге сврхе, а на крају је ефекат супротан. Још једно основно решење, наглашава Сандов, било би стварање вештачких акумулација пре насељених места, ради задржавања воде, што би такође помогло биодиверзитету и температури у насељу.

Фотографије: БГНЕС, БТА, Општина Бургас

Превела и објавила: Албена Џерманова