До приступања Бугарске еврозони остало је мање од 100 дана, а то је добар повод да попричамо о дохоцима грађана и привреди, о страним инвестицијама и тржишту рада, које обично најбрже реагује на социјално-економске промене и пре него што су се и догодиле.
Ништа неочекивано се неће десити с платама Бугара од 1. јануара 2026. г, оне ће имати исту номиналну вредност, али изражену у еврима, тако да што се тога тиче, неће бити никаквих промена – кажу посредници између послодаваца и оних који траже посао. И да, сви се слажу да су примања у Бугарској међу најнижима у ЕУ, али Бугарску такође одликује и највећи темпо раста плата и повећања прихода у последњих 5-6 година.
Такође, од 1. јанура 2026. г. се очекује повећање минималне месечне зараде, што ће свакако утицати и на многа друга социјална давања. Министарство рада и социјалне политике предлаже да минимална зарада у Бугарској буде 1.213 лева или 620,20 евра. „Постоји и директива ЕУ о повезивању минималне зараде са просечном платом које се Бугарска мора придржавати и то је начин да држава покуша да подстакне раст прихода,“ каже Георги Прванов, управник једне од водећих HR компанија у земљи и источној Европи:
„Таква повећања забрињавају инвеститоре и они су већ почели да се повлаче с нашег тржишта,“ упозорава стручњак у интервјуу Радио Бугарској и наставља: „То је посебно осетно у одређеним секторима, где је потребна велика радна снага, а повећање плата чини ове секторе неконкурентним. Таква су, на пример, предузећа за производњу каблова у аутомобилској индустрији, текстилна индустрија. Мислим да смо већ достигли праг и у погледу аутсорсинга, и тамо се очекује одлив. Такође, битно је да раст продуктивности не заостаје за растом плата.“
Минимална месечна зарада у односу на БДП по глави становника у Бугарској је највиша у ЕУ и то је тако већ дуже време, коментарише за БНР економиста Васил Велев из Удружења индустријског капитала у Бугарској и додаје да је последње три године минимална зарада порасла за 55%, уз раст БДП-а од 10% и раст продуктивности од тек 5%.
„Раст минималне зараде у Бугарској је знатно претекао раст привреде и зато сматрам да треба да се укине погрешна формула коју нуди Закон о раду. Минимална зарада не сме да буде нешто чему тежимо, минималац треба да прима највише 5-6% запослених. Или, само особе које немају никакву квалификацију и радне навике.“
Према подацима Агенције за запошљавање, тренутно је приметан значајан пад броја слободних радних места – испод 10.000, што је доста мало за тржиште као што је наше, сматра Георги Прванов. „Истовремено, расте број људи који су се пријавили на највећу платформу за запослење, а међу њима предњаче они који се враћају из иностранства,“ каже Прванов:
„Слика је контрадикторна – углавном се траже људи из нижег сегмента радника, оператери, све техничке струке и медицински кадрови. На супротном полу је високи сегмент где је број отворених позиција за извршне директоре, директоре производње, менаџере финансија и маркетинга веома ограничен, а кандидата има на претек. Крећемо се ка веома динамичном тржишту рада на коме ће људи различитих узраста стално морати да усавршавају своје знање и стичу нове квалификације и буквално да уче током целог живота. Моја препорука за оне који ће тек ући на тржиште рада јесте да бирају занимања која у наредним годинама неће бити замењена вештачком интелигенцијом. Међу њима су професије које подразумевају рад с људима, или оне везане за медицину, пољопривреду или делатности које нису рутинске. А у савременом пословном свету знање енглеског језика више није предност – то се подразумева као основни алат за рад.“
Тренутно у Бугарској постоји велика глад за радницима у области пољопривреде, грађевинарства, угоститељства. Добра вест је да расте и број Бугара који се враћају из дијаспоре. На десетине хиљада се припрема за повратак,“ каже Георги Прванов и наставља:
„Дневно нам стигне 30 пријава за посао од Бугара који планирају да се врате или су се вратили у земљу. Не стижемо све да обрадимо. Међутим, постоји једна веома занимљива статистика, коју је објавила Агенција за запошљавање, а то је да је прошле године више од 10.000 бугарских држављана старијих од 65 година тражило посао с пуним радним временом. Ово је велики број за Бугарску, а ова цифра ће наставити да расте. Задржавање људи старијих од 55 година на тржишту рада део је целокупног тренда промене. Сада предстоји да видимо како ови људи уписују факултет и покрећу свој бизнис у 60. или 70. години живота. Дакле, бићемо сведоци једне велике промене не само у Бугарској, већ и у остатку света. „Сребрно предузетништво“ и стартап компаније чији су власници старији од 50 година доживели су прави бум на глобалном нивоу,“ закључио је Георги Прванов.
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, cteambulgaria.com, БГНЕС, Аеродром Софија, pixabay
Како да се сачува и одржава поверење у јавне медије је централна тема Годишње конференције Међународне асоцијације јавних медија, која се одржава у Софији. Догађај у организацији Бугарског националног радија отворили су 21. октобра председник земље..
Студенти Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију представиће данас у Софији своје идеје о томе како прошлост може да се угради у савремено градско окружење, јавља Радио Софија БНР. Они су развили концепте за останке римске виле..
Анита Екенова из Лиона је добитница награде "Бугарка године – Света Злата Магленска 2024", коју додељује Извршна агенција за Бугаре у иностранству. Одликовање јој је уручено на свечаној церемонији у Софији. Пре 10 година је Анита, заједно са..
Како да се сачува и одржава поверење у јавне медије је централна тема Годишње конференције Међународне асоцијације јавних медија, која се одржава у Софији...
Студенти Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију представиће данас у Софији своје идеје о томе како прошлост може да се угради у савремено..