У различитим изворима, као година његовог рођења наводи се 1858. или 1860, али оно што је сигурно јесте његово родно место: Габрово – град истакнутих, образованих, предузимљивих и амбициозних људи, град економског успона, националног буђења и прве секуларне школе у Бугарској.

Мало се зна о детињству и младости Емануила Манолова. Међутим, познато је да су то биле године испуњене сиромаштвом и недаћама. Пре око четврт века, чувени бугарски редитељ Георги Дјулгеров осмислио је серију филмова посвећених композиторима, зачетницима нових музичких пракси, и у архиву је пронашао документе који су открили истиниту причу, која се крије иза прве бугарске опере – „Сиромахиња“, чији аутор је Емануил Манолов. Испоставило се да је прототип главне јунакиње композиторова мајка, која је буквално била приморана да проси да би исхранила своју децу.

Пошто је испољио изразит таленат за певање, Емануил је примљен у Московску хорску капелу. Школовање је наставио на Московском конзерваторијуму где је учио флауту, клавир и теоретске дисциплине и имао прве покушаје компоновања. Студије није успео да приведе крају јер га је у томе омео Српско-бугарски рат који је у то време избио, због чега се Емануил вратио у домовину и отишао на фронт као капел-мајстор. Од 1885. г. до краја свог живота радио је као професор музике и војни музичар у Пловдиву, Асеновграду и Казанлаку. У граду ружа Манолов је капел-мајстор 23. Шипченског пука и наступао је у својству диригента аматерског хора и оркестра при локалном читалишту „Искра.“ Велики број својих дела Манолов је компоновао управо у Казанлаку, где су 1900. г. представљена прва два чина опере „Сиромахиња.“

И иако је у историји остао запамћен као аутор прве бугарске опере, упркос томе што је писао и камерну музику и композиције за дувачки оркестар, као централни жанр у опусу Манолова проналазимо хорску музику. Омиљена и често извођена и данас је његова песма „Какву сам девојку видео, мамо“. Такође, аутор је многих потпурија песама за мешовит хор, литургијских појања, маршева, дечјих и школских песама, међу којима се посебно истиче „Лепа си, домовино“ на стихове Петка Рачова Славејкова – једног од симбола бугарског националног самопоуздања.

„Лепа си, домовино“ у извођењу првог бугарског дечјег ансамбла, који је стекао светску славу – хора „Бодра смена“ с диригенткињом Лиљаном Бочевом и Светлом Бешовишком за клавиром, пример је интерпретације изведене с великом посвећеношћу и љубављу.

Емануил Манолов је завршио студије у Москви, где је стекао врхунско образовање и озбиљну музичку културу и свакако је, као и остали представници прве генерације бугарских композитора, могао да остане и гради каријеру у иностранству. Уместо тога, ови бугарски уметници су изабрали да свој живот посвете мисији прилагођавања донедавно затвореног бугарског друштва европском професионалном музичком окружењу.

За крај предлажемо да послушате композицију „Лепа си, домовино“ у извођењу Мешовитог хора и Симфонијског оркестра БНР. Аранжман је дело Најдена Андреева, за диригентским пултом – Методи Матакијев.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Wikimedia Commons, Димитар Бенев, bg.wikipedia.org