Стефка Саботинова (1930 – 2010) је међу музичким уметницима који су донели светску славу бугарској фолклорној традицији. Рођена у срцу Тракије, у селу Розов Кладенец, које више не постоји, наследила је таленат од својих предака – досељеника из Беломорске Тракије. Песме из овог краја, које је научила од своје баке, постале су важан део репертоара ове наше познате певачице. Таленат Стефке Саботинове открио је народни певач и фолклориста Жечо Долчинков, који је прикупио и груписао преко 3.500 народних песама из Котленског краја и Добруџе.

Године 2002. је певачица у интервјуу за лист "Сега" испричала да ју је Долчинков приметио још док је била ученица у Пловдиву: "Фолклористи са Радија су обилазили школе. Тамо ме је Жечо Долчинков открио. Са групом Цвјатка Благојева снимила сам три песме за Радио". Ови први снимци су настали 1947. и 1948. године, а 1951. године Стефка се преселила у Софију. Пријавила се на аудицију Државног ансамбла народних песама и игара (данашњег Националног фолклорног ансамбла "Филип Кутев") и била је једна од мало одобрених. Очевици тврде да је Филип Кутев  био буквално задивљен не само њеним невероватним гласом и импресивним бројем песама које је знала, већ и њеном лепотом.

Стефка Саботинова је у Ансамблу Филипа Кутева певала 14 година. Он је музичар који је први оценио њену песму "Навали се планина", са топлим и дирљивим гласом певачице и њеним мајсторским извођењем. Филип Кутев је направио и прву обраду те песме – са оркестром Ансамбла који је водио. Ова верзија, снимљена за БНР, једна је од две соло песме Стефке Саботинове, укључене у прву плочу под називом "Мистерија бугарских гласова", коју је 1975. године издао швајцарски продуцент Марсел Селије и којој је додељена престижна француска награда за најбољи албум Академије "Шарл Крос".

Песма "Навали се планина" у извођењу Стефке Саботинове и оркестра Ансамбла "Филип Кутев", која се нашла на првој плочи под називом "Мистерија бугарских гласова", постала је светски хит и културни симбол Бугарске широм света. 

Када су касније упитали певачицу који је звездани тренутак у њеној каријери, Стефка је без оклевања одговорила: "Када сам направила светски хит, иако се то многима није свидело – укључујући и неке од наших највећих музичара. Али то није моја кривица, већ њихова. Песма је била у фонотеци. Зашто они од ње нису направили светски хит? Марсел Селије се 1994. године сетио да то уради и дао је Французу Жакију Анони да направи обраду. Било је много скандала око ове песме и... већ ми је непријатно да причам о томе..." У истом интервјуу за лист "Сега" она подсећа да је њена песма "продата за саундтрек ко зна колико филмова" и помиње канадско-француски хит редитеља Денија Аркана "Исус из Монтреала" из 1989. године, који је освојио гомилу награда, а био је номинован и за Оскара.

Почетком 90. година минулог века познати композитор и диригент Стефан Драгостинов је направио нову верзију песме "Навали се планина" за хор Националног фолклорног ансамбла "Филип Кутев".  Снимљена је са солисткињом Људмилом Ратковом.

Међутим, неоспорно је да је песма стекла светску популарност 1994. године у модерном аранжману и у извођењу Стефке Саботинове. Али оно што њен утицај на Бугаре чини изузетним није само величанствена мелодија и јединствени глас певачице, већ и трагичан, лаконски текст. 

Навали се планина,

и обори два овчара,

два овчара  – два другара.

Први њој се моли: "Пусти мене.

Мене чека моја прва љуба."

Други њој се моли – "Пусти мене.

Мене чека стара мајка."

Планина проговара:

"Љуба жали дан до подне,

мајка жали до гроба."

Фотографије: архива, Aнсамбл "Филип Кутев", БТА 

Превела и објавила: Албена Џерманова