Бугарски национални радио (БНР) је први пут био домаћин Годишње конференције Међународне асоцијације јавних медија, на којој су учешће узели представници 24 радио-телевизијска сервиса, међу којима Велике Британије, Француске, Шпаније, Канаде, Јужне Кореје, Сингапура, Аустралије и других земаља.

• Светски јавни медији у Софији расправљају о савременим изазовима

Овогодишњи мото скупа био је „Јавни медији – снага аргумената“, а учесници су између 20. и 22. октобра у Софији покушали да одговоре на фундаментална питања као што су слобода говора, независност медија, кризе и финансирање јавних медија. Такође, дотакли су се актуелних тема које се тичу привлачења млађе публике, преговора са синдикатима, Трампове Америке и сл.

„Међународна асоцијација јавних медија наставља да буде јединствена платформа за дељење идеја, суочавање са изазовима и обнову наше заједничке посвећености промовисању вредности јавног интереса,“ рекао је генерални директор БНР Милен Митев, домаћин конференције.

„Данас, наш задатак постаје све тежи и тежи, јер различите циљне групе слушалаца и гледалаца траже различите ствари, често у супротности једна с другом. Али ми настављамо да настојимо да нађемо место где ће се чути глас свих подједнако,“ рекао је у разговору за Радио Бугарску генерални директор БНР Милен Митев:

„Оно што нас и даље разликује од свих осталих медија на тржишту јесте да нам јавно финансирање даје слободу да не следимо само тржишне принципе и јуримо профит, већ да се приликом доношења одлука руководимо једино и само јавним интересом и то је оно што наше програме чини другачијим од осталих медија. Поред тога, додаје и потпуно другачију вредност нашој продукцији. Наши задаци су бројни и разнолики и међу њима се истичу очување културне баштине, подршка разним врстама културних догађаја и жанрова којима нико други не би обратио пажњу, а важно је да се сачувају.“

Незамисливо је да не постоје јавни медији – категоричан је Дан Санта, дугогодишњи директор Одељења за међународне односе Радио Румуније, који је за Радио Бугарску изјавио:

„Најплоднију сарадњу са земљама региона остварио сам с колегама из Одељења за међународне односе БНР. Мој први пројекат као директора био је да преобликујемо односе с нашим непосредним суседима, ово нам је био главни приоритет. А сад, у Софији, замолио сам колеге да замисле шта би се десило ако јавни медији заувек нестану?  Ово је најбржи начин да добијемо одговор на питање „Која је улога јавних медија, шта је оно што ми радимо, а остали не раде? Прво, зато што јавна делатност не доноси приходе, а за остале медије је превише тежак задатак. Примарни циљ јавних медија је да пружају све што би занимало грађане – вести, музику, забавне програме. И да све буде уравнотежено, као и да буду платформа за различита гледишта. Управо због тога је поверење јавности у њих веће,“ рекао је Санта.

• Поверење у јавне медије – кључ њиховог постојања

Модерно доба захтева да јавни медији буду присутни на много више платформи него што је то било раније. „Ако желите да допрете до свих у фламанском друштву, не можете да улажете само у традиционалну телевизију или радио-емисије. Заиста морате да се проширите на више платформи,“ рекла је Карен Дондерс, генерални директор Одељења за јавност и људске ресурсе Фламанског радија и телевизије у Белгији – VRT:

„Мислим да постоје три ствари које су нам заиста важне. Прво, све што је везано за вести, информације, актуелне догађаје за све групе у друштву, као и за оне групе које свесно избегавају да се информишу путем радија и телевизије. На другом месту су наша улагања у локалне садржаје и културу, дакле, не само у уметност већ и у програме за производњу филмова, па чак и у формате друштвених медија који представљају оно што нудимо ми као фламанска заједница. И трећи стратешки стуб је унутрашња трансформација наших структура како бисмо били конкурентни у дигиталном простору. Радимо у више праваца, али је наш буџет данас, у реалном економском смислу, ако погледате инфлацију, за 40% нижи него што је био пре 25 година. И то је заиста велики изазов са којим се свакодневно суочавамо.“

Привлачење млађе публике је озбиљан проблем за већину јавних медија, укључујући и Национални радио Бугарске, који се може похвалити историјом дугом 90 година.

„Једна од најупечатљивијих ствари на конференцији попут ове јесте да сазнајемо како се колеге из блиских земаља као што су Словенија и Хрватска, или далеких, на пример, из Аустралије и Сингапура, суочавају са сличним проблемима када је реч о структури и моделу финансирања или привлачења млађе публике. Неки од њих су постигли велике успехе, такав је случај са KBS и BBC. Али за већину нас је тешко приказивати своје садржаје у време када нас информације преплављују са свих страна – због чињенице да радимо у малим земљама са специфичним културама и језицима, што отежава видљивост наших садржаја на глобалним платформама,“ објаснио је Милен Митев.

„Вишејезичност је такође битна за јавне медије. „И БНР и колеге из осталих земаља стварају садржаје на више језика како би путем њих представили своју земљу целом свету,“ рекао је генерални директор БНР Милен Митев.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, pbi2025.bg