У савременом свету, где материјално све чешће потискује духовно, размишљања о спасењу душе остају негде у другом плану. Свакодневна трка са временом, непрестане обавезе и бриге пригушују глас душе, која се гуши под теретом ужурбаног ритма живота.

А онда дођу Задушнице – дан када застанемо, оставимо посао и световне бриге, и сетимо се оних који више нису међу нама. Запалимо свећу, поделимо милостињу, изговоримо тиху молитву.Тај мали чин доброте има дубок смисао: милостиња је добро дело које помаже душама да пронађу спасење.

Према календару Бугарске православне цркве, Задушнице се током године обележавају три пута, увек у суботу – пред Месне покладе, пред Педесетницу и пред Аранђеловдан.

• Задушнице – дан молитви за упокојене и вере у бесмрће

Архангелове задушнице, последње у години, у народу су познате и као „мушке Задушнице“, у знак сећања на погинуле бугарске војнике.

Задушнице нас подсећају на свету обавезу живих према преминулима – на тренутак када се ослобађамо сујете и пролазног, са мислима усмереним ка бесмртној души. За живе увек постоји нада да открију пут ка спасењу, али за мртве наду носе њихови ближњи, чије молитве могу да помогну њиховим душама.

• Велике задушнице

Најмоћнија молитва за душе преминулих узноси се током Свете литургије, када свештеник одваја делиће просфоре за живе и мртве, помињући их поименце. На крају службе, сви ти делићи сабирају се у Свети потир са Христовом крвљу. Зато се имена преминулих и живих уписују пре почетка литургије, како би их свештеник поменуо у олтару, да би се, Божјом благодаћу, догодила утешна, невидљива веза између живих и њихових ближњих који су отишли у вечност. Тако се свака молитва претвара у зрак светлости, који допире чак и до душа потонулих у таму и жалост.

У суботу на Задушнице служи се заупокојена литургија, након које следи општа панихида, у којој се помињу и оне душе за које више нема ко да се моли.

На заједничкој трпези у храму, ближњи преминулих приносе кувану пшеницу – симбол смрти и васкрсења у вечни живот, као и хлеб, вино и воће. Поред тога, учесници молитве раздају храну сиромашнима и гладнима, као милостињу, с надом да ће Бог опростити грехе преминулих.

Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БГНЕС, БТА