Први Устав Бугарске – Трновски устав – посланици Уставотворне скупштине усвојили су и потписали 16. априла 1879. године. Тако је створена правна основа на којој је започела изградња нове бугарске државе после Ослобођења (1878) у XIX веку.

Учествовало је 230 народних представника из земаља будуће Кнежевине Бугарске, као и посебни представник кнеза Дондукова-Корсакова – Сергеј Лукијанов, који је такође био аутор пројекта бугарског устава. Представницима Бугара из Тракије и Македоније, области које су остале под османском влашћу, није било допуштено да учествују.

У раду Уставотворне скупштине учествовало је 117 бугарских посланика – међу њима су били председници вишег свештенства, председници окружних судова и других институција. Народ је изабрао 89 посланика, док је њих 24, као представнике различитих заједница у Бугарској, именовао директно кнез Дондуков-Корсаков.

Из овога можемо закључити да је, упркос дугој османској владавини, бугарски народ био способан да именује достојне и компетентне представнике који су показали далековидост у за њих непознатој области – парламентарној делатности. Међу посланицима су се налазили први градитељи модерне Бугарске, како их у својој чувеној књизи описује историчар Симеон Радев.

Заседања у Трнову пратиле су и делегације држава потписница Берлинског уговора – Немачке, Француске, Енглеске, Италије, Аустроугарске, Русије и Турске, а такође су присуствовали и новинари из европских листова.

„Пошто се у Трнову налазила највећа сала у тадашњој Бугарској, а и сећање на Трново као центар и престоницу Бугарске пре пада под турску власт, било је још увек живо, управо је тамо одржана Уставотворна скупштина“, објашњава историчар др Иван Царов, директор Регионалног историјског музеја у старој бугарској престоници, у оквиру којег делује и Музеј националног препорода и Уставотворне скупштине.

„Још нешто, што је веома занимљиво за оно време, јесте чињеница да са заседања није изостао ниједан посланик. Заседања су почела, председавајући је био митрополит Антим I, али већ у првим данима страсти су се узбуркале, тако да је ситуацију било тешко држати под контролом. Председник шаље општинског помоћника да донесе звоно.

Он одлази у једну турску школу и оданде доноси звоно. Данас је оно веома вредан музејски примерак – на првом месту због чињенице да је кориштено током Првог народног собрања, али и зато што се ради о истинском ремек-делу направљеном од месинга и инкрустираном драгим камењем, које је израђено 1472. године негде у Персији. Занимљиво је и то што су о свему што би било усвојено свакодневно вођене стенографске белешке. Навече би ове белешке биле прегледане да би се током ноћи штампале у штампарији коју су Љубен Каравелов и његов сарадник организовали у подруму зграде. Ујутру би посланици у рукама имали одштампане записнике са заседања од претходног дана.“

Ускоро ће у Музеју бити направљена и реконструкција штампарије – открива планове др Иван Царов, директор ове институције.

Звоно са Уставотворне скупштине

Иако неискусни у државним пословима, људи који су потписали Трновски устав били су визионари. „Њихов поглед је био усмерен ка надолазаћим годинама, а не само према сутрашњем дану – у томе је разлика између тадашњих и данашњих посланика“, истиче др Иван Царов.

Саму зграду у којој је састављен и усвојен Трновски устав пројектовао је и изгардио најпознатији мајстор из доба националног препорода – Кољо Фичето. „У њој су увек биле смештене административне службе попут општине, суда и других“, наставља историчар, који зграду у којој је одржана Уставотворна скупштина оцењује као један од савремених симбола не само града већ и целе Бугарске:

„У непосредној близини налази се мали трг који је око 400 година био центар Трнова, а како је то било уобичајено у градовима Османског царства, око овог центра налазиле су се зграде које су у то време биле скоро обавезни део градске инфраструктуре. Наравно, ту је конак – најважнија зграда у којој се одвијао сав административни живот, поред којег се налазио затвор. До њега је и дебој, односно зграда старог архива која и данас постоји. На месту савремене зграде државног архива некада је био локални суд. Кољо Фичето изградио је ову зграду у року од две године, од 1872. до 1874. године“, објашњава др Иван Царов.

Прочитајте још:

• Брдо Трапезица у Великом Трнову чува дух средњовековне Бугарске

• Парк "Мини Бугарска" у Великом Трнову – шетња међу бугарским архитектонским бисерима

Фотографије: БТА, museumvt.com, Facebook /Регионален исторически музей - Велико Търново