Рт Шабла представља најисточнију тачку Бугарске – тих, ветровит комад земље, истурен у Црно море. На овом месту се налази најстарији и можда најлепши светионик дуж бугарске обале. Обојен црвеним и белим пругама, светионик на Шабли истиче се на позадини сурове стеновите обале на којој се ушушкало мало рибарско насеље са необичним именом Карија – место које одише мирисом соли и... историјом.

Још у првом миленијуму пре Христа, древни Каријци из Мале Азије су овде основали своју луку и овом месту дали име Порто Карија. И данас су видљиве рушевине античке утврде из 5-6. века, лицем окренуте према мору. У непосредној близини налазе се стари и нови рибарски домови и бунгалови. Можете да се прошетате уским уличицама насеља, да разгледате разбацане рибарске мреже и опрему и да се спустите низ камене степенице до пристаништа. Овде су рибари поређали своје чамце на позадини старог светионика - призор који неодољиво подсећа на морски акварел који је изашао испод четкице неког познатог сликара.

Карија је на добром путу да постане тражена туристичка дестинација. Наша препорука је да одседнете у локалној гостинској кући или да изнајмите рибарску вилу. Више о овом чаробном месту на обали мора сазнајемо од председника Општине Шабла Маријана Жечева:
“Овде можете провести неколико дана за одмор и опуштање, са породицом или са пријатељима – веома пријатно место. Ујутро ће вас пробудити карактеристичан звук мотора рибарских чамаца. Тихо запљускивање таласа, крик галеба и зујање мотора незаобилазан су део јутра у Карији. Осетићете ритам овог места. Рибари су позитивни и отворени према гостима и често организују риболов или излете чамцем. У близини рта Шабла свакако има шта да се види, посебно на југу одакле почињу стенске формације које се простиру до рта Калијакре, ту су и пећине и сл. Лепо је и свакако вреди видети лепоту нашег краја.“

Карија крије и друго изненађење – извор минералне воде која поседује доказана лековита својства. Природни феномен је повезан с геолошким карактеристикама региона, познат по лежиштима нафте, тврди Маријан Жечев и додаје:
“Прво налазиште нафте у Бугарској откривено је у Тјуленову (у оближњем селу – прим. аутора) и на том подручју постоје многе бушотине и то не само за нафту, већ и за истраживање лежишта минералних сировина и термалних вода. Једна од њих је на територији насеља Карија и њен константан проток минералне воде је око 20 литара у секунди. Температура воде је у просеку 37 степени Целзијусових, што је чини одличном за купање. У питању је целогодишњи извор. Минерална вода има висок садржај сумпора, а препоручује се за превенцију и лечење кожних болести, укључујући псоријазу.“

А шта рећи о искушењима за непце? У Карији постоје два рибља ресторана која нуде аутентичну морску храну. И све је свеже – директно из мора на сто, укусно и припремљено по старим црноморским рецептима.

“Наравно, наш заштитни знак је турбот. Осим тога, нудимо главоча, шњура, плаву рибу... Наши рибари су веома искусни и у лову на црноморске ајкуле. Такође, постоји могућност за риболов на оближњим језерима, што значи да се понекад нуди и слатководна риба. И она је свежа и одличног је квалитета, као и сви остали рибљи производи, попут кавијара или пак типичних за наш крај дагњи, које топло препоручујем да пробате. И, наравно, имамо и обавезне за свако јело од рибе саламурице и љуте зачине,“ закључио је председник Општине Шабла Маријан Жечев.

Прочитајте још:
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова
Блага клима, културни догађаји и могућности за упознавање локалне традиције – само су неки од разлога зашто да у јесен посетите Софију, пише водећи италијански портал за путовања siviaggia.it, који је недавно посветио опширни текст бугарској престоници...
У јулу 2025. г, број путовања бугарских грађана у иностранство порастао је за 16,8% у односу на јул 2024. г. Према подацима Националног завода за статистику, Бугари највише путују у – Грчку (261,7 хиљада), Турску (253,2 хиљаде), Румунију (91,7 хиљада),..
У другом кварталу 2025. године забележен је раст туристичке активности Бугара од 4,1% у односу на исти период 2024. године. Према подацима Националног завода за статистику, путовало је 1,3 милиона Бугара. Искључиво за путовање по нашој земљи..