Пројекат „Харизма Бугарина“ је у својој суштини мост између светова. Њиме Димитринка Јорданова Командучи – психолог, психотерапеут, вокални тренер и аутор књиге „Твој глас може да промени твој живот“ – скреће пажњу на једну веома важну тему за нашу дијаспору широм света: изградњу живог, смисленог моста између млађих генерација, које стасавају у иностранству, и њихових вршњака у Бугарској.

Пројекат „Харизма Бугарина“ настао је још 2019. г, одложен је због пандемије коронавируса, а сада се враћа са још јаснијим циљем – да истражује идентитет млађе генерације и окупи њене гласове у заједничком простору за дељење, припадност и дијалог.
„Кроз пројекат „ Харизма Бугарина“ желим да направим психолошку анализу културног идентитета младих Бугара – с једне стране, оних који живе ван матице, а с друге – њихових вршњака који живе у домовини,“ рекла је Дими Јорданова гостујући у програму „Бугарска данас“ Радио Бугарске.

Њен рад с бугарском децу у расејању није од јуче. Своју прву књигу „Путеви гласа“ написала је у сарадњи са полазницима бугарске допунске школе „Асен и Илија Пејкови“ у Италији. „И сад ћемо почети са школом у Риму, али очекујем да ће нам се придружити и наша деца из других земаља,“ каже психолог.
Прва фаза пројекта предвиђа учешће 100 младих људи старости између 14 и 18 година из различитих делова света. Они ће одговарати на питања везана за њихове мотиве за понос, њихове изворе снаге и везу са бугарским идентитетом и итд, што ће бити предмет психолошке анализе.
„С колегиницом др Анетом Рашевом – психологом и професором на Медицинском факултету Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, с којом радимо на овом пројекту, представићемо једну монографију под насловом „Ако желим, могу“, јер верујемо да под овим слоганом млади Бугари у земљи и иностранству морају ићи напред. Можда ће управо то бити главна цигла у мосту који ће повезати две заједнице – младе Бугаре из дијаспоре и оне у Бугарској. Монографију ћемо објавити у папирном издању како бисмо је поклонили учесницима, а осталим бугарским школама у иностранству, чији број већ премашује 300, она ће бити доступна у онлајн верзији.“

Друга фаза пројекта има за циљ да привуче 100 бугарске деце из земље, која треба да снимају ауторска видеа о својим родним местима. У њима ће деца причати о бугарској историји, легендама, културним знаменитостима. Тако ће се млади људи из Бугарске обратити својим вршњацима ван домовине и показаће им зашто вреди да се врате и поново открију лепоту Бугарске.
Пројекат има и јасну психолошку димензију – након пандемије коронавируса, Дими Јорданова примећује повећан друштвени дефицит међу младим људима, а управо они имају неопходни потенцијал за трансформацију:

„Примећујем да људи постају све повученији и изолованији, постоји дефицит живе комуникације. Млађа генерација је та коју је највише погодила принудна изолација. Зато сам изабрала ову старосну групу јер је за мене ово генерација која носи у себи најјачу моћ трансформације – од принудне изолације до динамичних промена с којима се готово свакодневно суочавамо са уласком вештачке интелигенције и отварањем емоционалне интелигенције. Искрено се надам да ћу овим пројектом допринети развоју духовне интелигенције младих Бугара.“
Пројектом„Харизма Бугарина“ Димитринка Командучи жели да створи простор у којем млади људи не само што ће делити знања и искуство, већ ће се препознати као део једне заједнице расуте по целом свету, али повезане језиком, памћењем и љубвљу према Бугарској.
Прочитајте још:
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Елена Каркаланова, Facebook /Dimitrinka Yordanova
Георги Грозев каже да га је музика сама открила, да је почео да се бави музиком као у шали. Он је студент – студира класичну музику на Краљевском конзерваторијуму у Генту (Белгија) и барокну трубу у Бриселу. Лауреат је многих националних и..
У различитим периодима свог постојања Дирекција програма за иностранство БНР, која је данас позната као мултимедијална вишејезична платформа БНР – Радио Бугарска, је за низ популарних домаћих новинара била много више од радног места. Један од њих..
" Пре него што сам изумео ‘трапез смрти’, знали су ме као Лазара Добрича. Било је то име које је красило плакате и под којим сам најављиван у програм има. Али, Сењор светске циркуске уметности заувек ће остати упамћен по најризични јој..