Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Програм развоја руралних подручја – заокрет у исправном правцу

БНР Новини
Фотографија: БТА

Политика у вези спровођења Програма развоја руралних подручја у наредном 7-годишњем периоду од 2014. до 2020. године направила је заокрет у правцу подршке малим газдинствима, младим фармерима и до сада запостављаним пољопривредним гранама као што су воћарство, повртарство и сточарство. Први пут се поклања пажња и обнови система за наводњавање. Све то предвиђа нацрт новог Програма развоја руралних подручја који је поднет на разматрање.

Након што су у првом за Бугарску 7-годишњем периоду учешћа у Заједничкој пољопривредној политици ЕУ (2007.-2013. године) европске субвенције користила углавном велика газдинства, дошло је доба да се ова средства усмере и на мале фарме које преовлађују код нас, као и на у последње време запостављане традиционалне секторе домаће економије какви су воћарство, повртарство и сточарство.

У првом периоду европског субвенционисања у пољопривреди Бугарске је дошло до драстичних диспропорција. 80 одсто тог новца искористила су око 4 одсто пољопривредника који су обрађивали велике површине, огромне чак и за димензије Европе, засејане углавном житарицама. Тако да у овом временском периоду скоро да није било подршке осталим за Бугарску традиционалним пољопривредним активностима. То је довело до веће пропасти производње воћа и поврћа, млечних и месних производа. У далекој прошлости су остала времена када је Бугарска била велики извозник тих производа одличног укуса и квалитета. Тренутно је домаће тржиште преплављено пољопривредном робом, често пута ниског квалитета. 80 одсто воћа и поврћа и 90 одсто меса је из увоза. Чак и у прерађивачкој индустрији домаће сировине чине само 25 одсто.

Циљ нове визије Програма развоја руралних подручја је да се ова несразмера превазиђе усмеравањем више средстава на воћарство, повртарство и сточарство. Надамо се да није касно. Да подсетимо да ће тзв. подршка повезана са производњом, која је намењена наведеним гранама, бити повећана на 13 одсто директних субвенција, док је у прошлом програмском периоду износила 3,5 процената.

Други приоритет Програма је подршка малим фармама. За њих је предвиђен посебан потпрограм према којем ће се оне међусобно такмичити, а не са гигантским предузећима. За инвестиције које су им потребне, малим породичним газдинствима ће се одобравати за 10 одсто веће финансирање.

Следећи приоритет је подршка младим фармерима испод 40 година. За почетнике је предвиђена посебна финансијска подршка чији износ предстоји да буде прецизиран. Застаревање фармера у Европи велики је проблем за читаву ЕУ, тако да је веома важно обезбедити младу смену. Ово питање директно је повезано са другим важним питањем које ће се све више заоштравати са све интензивнијим повећањем становништва на планети – то је прехрамбена безбедност.

Од кључног значаја за развој бугарске пољопривреде је проблем са уништеним хидро мелиорационим  системима. Нова политика развоја руралних подручја најзад поклања пажњу том проблему. Тренутно се прецизира каква ће тачно средства бити издвојена за хидро мелиорацију. Успех сектора који су у центру Програма – воћарства и повртарства, незамислив је без наводњавања. Нарочито ако се има у виду загревање климе које се најјаче осећа управо на југу Европе.

У Европи је све наглашенији тренд повећања тражње квалитетних намирница јасног порекла. Уколико се ове намирнице производе биолошки, то генерише још већу профитабилност. Због тога ће се у новом програмском периоду финансирати биолошко ратарство, пчеларство и сточарство, навео је још један приоритет министар пољопривреде Димитар Греков, презентирајући нови Програм. Бугарска поседује одличне услове за развој биолошке пољопривреде. Оно што нам је досада фалило била је управо финансијска подршка овим произвођачима.

Подсетимо да је у бугарској пољопривреди запослено негде 25 одсто радно способног становништва. Према министру Грекову нови Програм развоја руралних подручја има за циљ да се повећа додата вредност од пољопривреде, да се створе нова радна места и заустави осипање становништва у сеоским регионима које поприма застрашујуће размере. Сасвим је друго питање дали је предвиђених нешто више од 2 милијарде евра довољно за остваривање зацртаних циљева или бар корак даље у исправном правцу.

Превеле: Бекријева, Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Кристалина Георгијева позвала на повећање прихода и смањење дефицита

Бугарска треба да се усредсреди на усвајање буџета који ће помоћи уласку земље у еврозону, изјавила је директорка Међународног монетарног фонда, Кристалина Георгијева, за „Нова ТВ“. Она је истакла да је Бугарска на добром путу да реши проблем повећане..

објављено 20.12.24. 09.30

Пословни сектор опрезан у очекивањима за 2025. годину

Према истраживању 41% компанија чланица Бугарске привредне коморе очекује пад економије у 2025. години, док 21% сматра да неће бити значајних промена у односу на 2024. годину. Чак 65% анкетираних фирми предвиђа погоршање сопственог пословања због..

објављено 17.12.24. 13.15

Економски и социјални савет Бугарске предлаже хитну прерасподелу региона

Економски и социјални савет Бугарске (ЕСС) усвојио је мишљење о „Регионима за планирање у Бугарској“ и предложио измене како би се подстакнуо регионални развој. ЕСС је констатовао постојање озбиљног дисбаланса у економском развоју југозападних региона..

објављено 16.12.24. 12.55